Na farmama i u domaćinstvima širom Srbije najzastupljenije su hibridne linije koka nosilja, uzgajane zbog visoke nosivosti i otpornosti. Najčešće vrste na većim farmama su Tetra, Lohmann Brown, Isa Brown i Hisex Brown, koje su poznate po tome što mogu da nose i preko 300 jaja godišnje po kokoški. Ove linije karakteriše smeđa boja perja i izuzetna prilagodljivost na sistem intenzivnog držanja.
Na selima, u manjim dvorišnim gazdinstvima, pored hibrida, i dalje su rasprostranjene i domaće autohtone rase i lokalne mešanke. Najpoznatija među njima je Balkanska kokica, otporna, prilagodljiva, ali sa znatno manjom nosivošću – oko 120–150 jaja godišnje. Takođe su česte Italijanske bele (Leghorn), koje se uzgajaju zbog bele ljuske jaja i dobre nosivosti, kao i križanci domaćih kokošaka sa komercijalnim linijama.
Poljoprivredna stručna služba ističe da je u Srbiji poslednjih decenija dominantan prelazak na komercijalne hibride zbog ekonomske isplativosti. Međutim, na seoskim imanjima i dalje se čuvaju domaće rase radi očuvanja tradicije, otpornosti i kvaliteta mesa i jaja.
