– Slinavka i šap je zoonoza, zarazna bolest životinja i ljudi. Od nje obolevaju goveda,ovce, svinje i koze – papkari. Uzročnik bolesti je virus, koji se javlja u sedam tipova s varijantama. Otporan je i u spoljnoj sredini ostaje aktivan duže vreme. U smrznutom mesu može da živi i više meseci. Dezinfekcionim preparatima i natrijum-hidroksidom može se brzo uništiti. Bolest se prenosi direktnim dodirom u staji, na pašnjaku, otkupnom mestu, pa i na sajmovima stoke. Najvažniji izvori zaraze su bolesne životinje u akutnom stadijumu bolesti. Virus se izlučuje pucanjem mehurića iz usta, slinom, zatim mlekom, mokraćom, balegom, preko zaražene hrane i vode, priborom se prenosi na zdrave životinje, a tu je i čovek koji je sa životinjama u kontaktu. Obolele životinje mogu mesecima izlučivati virus i zato ova bolest spada u eksplozivne zaraze. Virus se od zaraženih papkara unosi kroz usta, hranom i vodom, prenoseći se tako na zdrave životinje i brzo se širi. -Prvi znak bolesti kod goveda je povišena telesna temperatura, koja dostiže i 41stepen Celzijusa i traje dan–dva. Apetit je smanjen, a preživanje retko i usporeno. Slinjenje je u početku slabije, a sluzokoža usta crvena. Zatim se na desnima, tvrdom nepcu, jeziku i s unutrašnje strane sluzokože usta pojavljuju mehuri veličine oraha ili kokošijeg jajeta, koji posle jedan do tri dana pucaju, a na njihovom mestu ostaju erozije – plitke površinske rane. S pojavom mehura životinja počinje jako da slini, a mehuri se istovremeno pojavljuju i na koži, kao i na području između papaka, po kruni (šap) i sisama.

Kad nastanu mehuri, temperatura se vraća u normalu. Životinja leži, žedna je,otežano diše ako se mehuri razviju na plućima i mlečnost opada do 80 odsto. Iz ovakvog stanja do ozdravljenja je potrebno da prođu tri do četiri nedelje, dok smrtnost iznosi od dva do tri odsto. U lakšim slučajevima bolesti temperatura je malo povišena i osip slabo izražen, a javljaju se kod primitivnih rasa goveda (buša, podolsko goveče) i kad je reč o slabijim varijantama virusa. Kod periakutnog (brzog) toka bolesti obolelo grlo ima visoku temperaturu, dobija dijareju, deluje potišteno. Smrtnost kod ovakvog oblika bolesti iznosi 50–70 odsto, a bolesna životinja ugine za 20–30 časova. – Dijagnoza bolesti postavlja se u laboratoriji reakcijom vezivanja komplementa. Kada se životinje drže u nehigijenskim uslovima na njihovoj koži nastaju erozije uz sekundarne infekcije s pojavom čireva, nekroze (odumiranja) tkiva i apscesa, a ako se pojave na papcima oni otpadaju i javlja se septikemija s upalom zglobova. – Kod ovaca, svinja i koza simptomi su slični kao kod goveda, ali imaju blažu formu.

– Da bi se bolest sprečila obolele životinje drže se u karantinu, a nekada se i ubijaju i neškodljivo uklanjaju. Na snazi je zabrana kretanja ljudi u zaraženom području, uspostavljanje dezinfekcionih barijera, kao i preventivna vakcinacija zdravih životinja.