Dok mnogi mladi maštaju o gradu, Žuržulj Nemanja iz Pančeva, poljoprivredni tehničar, svoj život gradi u ritmu polja i redova useva. Uz oslonac na znanje i iskustvo iz porodične proizvodnje, Nemanja je rešio da napravi iskorak i krene u ono što drugi retko biraju — proizvodnju šećerca, kukuruza koji se ne meri u tonama, već u kvalitetu, ukusu i ceni po komadu.
„Šećerac je relativno nova kultura kod nas, počeo sam prošle godine. Seje se rano — ove godine 10. aprila — i traži ozbiljnu negu. Imam kap po kap navodnjavanje, jer bez vode nema ni dobrog roda“, kaže Nemanja.
Iako je tehnologija proizvodnje slična kao kod običnog kukuruza, šećerac je osetljiviji — na vlagu, temperaturu, insekte. „Ove godine, uprkos navodnjavanju, visina biljke je niža zbog visokih temperatura. Imali smo nešto slabiju plodnju, oko 10 do 15% klipova je otišlo u drugu klasu“, dodaje on.
Šećerac se bere ručno, u fazama. „Prvo prebiremo najzrelije, pa se čeka druga tura. Ide direktno na pijace u Pančevu i Beogradu. Cena je znatno bolja nego kod merkantilnog kukuruza, iako varira kako sezona odmiče“, kaže mladi proizvođač. Jedan od ključnih izazova je zaštita od kukuruznog plemenca – insekta koji buši klip i uništava zrno. „Bez blagovremenih tretmana insekticidima, nema dobrog šećerca.“
Đubrenje se radi u više faza: predsetveno, prihrana preko lista i vodorastvoriva đubriva kap po kap. Navodnjavanje je intenzivno — između 25 i 30 litara vode po kvadratnom metru nedeljno. „I pored svega, suša je ove godine uzela svoj danak, ali sam ipak zadovoljan“, iskren je Nemanja.
Od suncokreta do kamilice — racionalno gazdinstvo
Suncokret koji proizvodi nije ništa neobično za ovaj kraj — sorta Sureli švajcarske kompanije Sinđenta dobro podnosi sušu. „Morao sam da ga presejem krajem aprila jer je repičina pipa uništila prvu setvu. Ipak, kiše su pale kad treba i biljke su sada u fazi cvetanja“, objašnjava on, napominjući da se ne navodnjava — dobar hibrid i dobro vreme su uradili svoje.
Ono što je novo na njegovoj njivi je – kamilica. Na jesen, na jednoj parceli gde je do sada sejao ječam, nići će mirisna lekovita biljka. „Razlog je praktičan. Kamilica stiže u maju, a tada su dobre padavine i zemljište se lakše pripremi za sadnju jesenjeg kupusa. Umesto jednog, dobijam dva roda na istoj površini“, objašnjava.
Mladost kao prednost
U vreme kad selo prazni klupe u školama i njive ostaju puste, Nemanja Žuržulj predstavlja dokaz da poljoprivreda može biti i moderna i profitabilna. Njegovo gazdinstvo nije veliko, ali je dobro organizovano, sa racionalnim izborom kultura, prilagođenim uslovima i tržištu.
„Mladi treba da shvate da imaju šta da traže u poljoprivredi, samo ako ozbiljno pristupe tome. Nije dovoljno imati njivu — moraš imati i plan“, zaključuje ovaj vredni mladić.
