Voćna vina su vrsta vina koja se prave od različitog voća, kao što su kupine, jabuke, kruške ili višnje. Tehnike proizvodnje ovih vina variraju, a ukus i aroma mogu se znatno razlikovati u zavisnosti od vrste voća koje se koristi. Proces proizvodnje voćnih vina započinje muljanjem ili pasiranjem voća, a zatim se ono, u cilju dobijanja mošta , kimbinuje sa šećerom i vodom. U mošt se dodaju kvasci, kako bi otpočela fermentacija, koja traje od nekoliko dana do par nedelja, sve u zavisnosti od uslova fermentacije i svakako vrste voća koje se koristi. Kvasci u toku fermentacije šećer iz mošta prevode u alkohol i ugljen-dioksid. Po završetku fermentacije, vino odležava nekoliko meseci. To je vreme koje mu omogućava da se razviju ukus ali se postiže i sazrevanje vina. Voćna vina se mogu praviti od jedne vrste voća ali i od mešavina voća, gde izbor voćaima značajan uticaj na ukus i aromu dobijenog vina. Kao primer, vino od jagode je laganog i voćnog ukusa sa izraženim osvežavajućim kiselinama, već vino od kupine je vino punijeg tela i sadržaja tanina sa primesama zemljanih i začinskih nota.
Da bi se povećala stabilnost i potencijal starenja nekim voćnim vinima se dodaje alkohol. Taj proces podrazumeva dodavanje destilovanog jakog pića, kao što su rakija ili votka, i to tokom ili nakon završene fermentacije.
Vina koja se najčešće prave i konzumiraju širom sveta su:
– Vino od jabuke – Poznato i kao tvrdi jabukovač, popularno voćno vino koje se pravi od fermentisanog soka jabuke.
– Vino od bobičastog voća – Vina napravljena od raznih vrsta bobičastog voća, kao što su jagoda, malina, borovnica, kupina.Ova vina spadaju u lagana voćna vina, pijedina sa jarkom kiselinom i osvežavajućeg završetka.
– Vino od višnje – Vina od višnje su najčešće punog tela i bogata, duboko crvene boje i blago kiselog ukusa. Preporuka je da odležavaju u hrastovim buradima kako bi dodali na svežini i profilu ukusa.
– Vino od breskve – Vino je slatko i voćno, a pravi se od fermentisanogsoka breskve.
