U selu Donje Krajince, u opštini Leskovac, porodica Tošić papriku gaji u zaštićenom prostoru na jednom hektaru. Sve je pod plastenicima, a sistem je prilagođen da proizvodnja traje gotovo cele godine. „Berbu počinjemo već u decembru, a ako su godine toplije i bez jakih mrazeva, držimo papriku sve do kraja godine,“ kaže Slaviša Tošić.
Plastenici su opremljeni sistemom za grejanje koji omogućava da temperatura tokom zime ne padne ispod neophodnog minimuma za razvoj biljaka. Koristi se kombinacija kotlova na čvrsto gorivo i dobro projektovanog sistema za ventilaciju, kako bi vazduh bio svež, ali dovoljno topao. „Vazduh mora da bude svež, ali topao, da bi biljka imala uslove kao u proleće,“ objašnjava Slaviša.
Navodnjavanje je rešeno kap po kap sistemom, sa preciznim doziranjem vode i rastvorljivih organskih đubriva. „Vodu puštamo po fazama razvoja biljke – mlade sadnice dobijaju manje, a kad paprika počne da zameta plodove, povećavamo količinu. Važno je da se ne prelije, jer to pravi probleme sa korenom,“ kaže on. Kombinacija grejanja i kontrolisanog navodnjavanja omogućava stabilne uslove i visoke prinose čak i u nepovoljnim godinama.
Osim tehnologije, važan je i način gajenja. „Radim biološki, organski – bez pesticida, insekticida i herbicida. Koristim predatore i biološka sredstva na biljnoj bazi, poput nimbecida,“ navodi Slaviša. Ove godine uveo je i predatore protiv smrdibube i kaže da je efekat vidljiv. U proizvodnji koristi hibride „Crispy Red“, a sadi i „Celimony“ i „Multiflo“. „Nadam se prinosu od četiri do pet kilograma po biljci,“ dodaje on.
Plasman je siguran: roba ide u Beograd, Zaječar i lokalno u Leskovac. Cena u proleće kreće oko 200 dinara i kasnije pada ka 100 dinara, ali je, kaže, „zadovoljan“ uprkos slabijoj kupovnoj moći. „Nije sve u parama. Ako radiš nasilu zbog para – propao si,“ naglašava Slaviša.
Da ovakva proizvodnja ima i širi značaj, ističe državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Danijela Mirjanić, koja je obišla gazdinstvo. „Neopisivo mi je zadovoljstvo što iz Leskovca šaljemo sliku da na jugu Srbije rade vredni i pošteni ljudi, i da novac nije jedini motiv. Kada se u nešto uđe iz ljubavi i sa verom, rezultati su kao što je ova paprika,“ rekla je ona.
Mirjanićeva dodaje da je za potrošače presudno da proizvod bude kvalitetan i bezbedan: „Ovo domaćinstvo pokazuje da tehnologija postoji i da proizvod do krajnjeg kupca može da bude i kvalitetan i zdrav. Mladi imaju budućnost na selu, a ova porodica je dokaz – sinovi su ostali i nastavljaju tradiciju.“
Mlađa generacija kod Tošića nosi važan deo posla. Nenad Tošić kaže da aktivno radi od petnaeste godine. „Danas smo spakovali tonu paprike za Beograd,“ objašnjava. „Pakuje se u kartonske ‘banatske’ kutije od 12 kilograma. Sve se klasira – prva, druga, treća – ništa loše ne stavljamo. Treba nam tri do četiri sata da sve lepo odvojimo i pripremimo.“ Rad u plastenicima ume da bude težak, pogotovo leti. „Temperatura zna da pređe 60 stepeni. Smeta, ali mora – važno je da ima za osnovne potrebe,“ kaže Nenad.
Posao je u potpunosti porodični i organizovan tako da u sezoni svaki par ruku vredi. „Kad imam manje radnika, ponesem i merdevine da stignem sve,“ uz osmeh dodaje Slaviša. „Radimo svi – ja, otac, majka, supruga, dva sina i snaje. Tu je i ljubav, bez koje ništa ne vredi,“ poručuje domaćin.
Porodica Tošić svojim radom i primerom pokazuje da uz znanje, upornost i odgovarajuću tehnologiju, uz ljubav kao glavni sastojak, poljoprivreda na jugu Srbije ima budućnost. Njihova paprika nije samo proizvod, već simbol vere da se u selu može živeti i uspevati.