Rana proizvodnja povrća na njivi, posebno u kontinentalnoj klimi uvek je rizična. Ranim kulturama posebno toploljubivim (paradajz, paprika, boranija, krastavac, dinja, lubenica) najveće štete nanose kasni prolećni, a pri jesenjoj proizvodnji povrća prvi jesenji mrazevi. Posledice štetnog delovanja niskih temperatura na biljkama manifestuju se na sledeći način:
-izmrzavanje se javlja kod nekih ozimih vrsta (salata,spanać). Tokom zime pod uticajem trajnih jakih mrazeva,biljke otporne na niske temperature iz smrznutog zemljišta ne mogu uzimati vodu i u njoj rastvorena hraniva pa propadaju i uginu:
-promrzavanje se pojavljuje kod ozimih vrsta obično u rano proleće.U ovo doba godine usled velikih i naglih promena temperature,zemljište se naizmenično širi i skuplja. Sitne dlačice korenovog sistema ne mogu da prate ove promene u zemljištu pa se kidaju. Biljka u ovom slučaju nije u mogućnosti da uzima dovoljnu količinu vode niti hraniva. Ako se na vreme ne interveniše valjanjem biljka može da propadne:
-smrzavanje se često dešava pri ranoj proizvodnji ako se pojave kasni proletnji mrazevi,odnosno kod jesenjih vrsta pri ranim jesenjim mrazevima. U tkivu biljke u međućelijskom prostoru dolazi do smrzavanja vode i stvaranja leda. Ukoliko se dogodi da zagrevanje vazduha ide postepeno tako da se ledeni kristali u tkivu biljke postepeno otapaju biljke se ne oštećuju. Međutim pri naglom otapanju leda ćelije se kidaju i biljka propada.
Mere zaštite povrća od mraza mogu biti: preventivne,mere za sprečavanje inverzije i kompenzacione mere.Kod proizvodnje ozime salate ili spanaća primenjuju se preventivne mere zaštite. Ove kulture se seju ili sade na zapadnu kosinu brazde.Svojom visinom brazda baca senku i zaklanja biljke od sunca.U jutarnjim čaasovima pri pojavi mraza usled zaklona (senke) u tkivima biljke ne dolazi do naglog otapanja ledenih kristala pa biljka bez znatnih posledica odoli smrzavanju.
Preventivna zaštita od mraza može se obaviti prekrivanjem pojedinih biljaka ili redova biljaka nekim materijalom i najčešće se primenjuje na manjim površinama. Biljke koje se gaje na većem razmaku prekrivaju se pojedinačno.ovo se najčešće upotrebljava kod rane proizvodnje paradajza,krastavca dinje i lubenice.Za sprečavanje inverzije temperture koristi se dim. Nad kulturama se stvara gusta dimna zavesa koja sprečava zračenje (gubljenje) toplote u atmosferu.U tu svrhu pale se otpaci,vlažna slama,seno ili korov koji se prethodno rasporedi po parceli.Zaštitni efekat ove mere je slab jer štiti od slabih mrazeva od -0,6 do -0,8 stepena.Zaštita od mraza može biti dimom od plstične materije.Sprečavanje inverzije je moguće i upotrebom visokih ventilatora.
Kompenzacione mere zaštite od mraza sastoje se u tome da se hladan vazduh nadoknađuje (kompenzira) toplim. U tu svrhu upotrebljavaju se peći u kojima obično sagoreva nafta čime se direktno zagreva vazduh. U novije vreme posebno pri ranoj proizvodnji povrća na otvorenom prostoru upotrebljava se topla otpadna voda.
Na većim površinama najekonomičnije je koristiti navodnjavanje.ono može biti indirektno i direktno. Zaštita od mraza indirektnim navodnjavanjem počinje 2 do 3 dana pre nego što nastupe mrazevi.zaštitni efekat zasniva se na termičkim osobinama vode,vazduha i čvrstih čestica u zemljištu. Kod indirektnog načina navodnjavanja može se upotrebiti bilo koji način dovođenja vode (kišenje,zalivanje brazdama, površinsko ili podzemno zalivanje).
Direktno navodnjavanje se primenjuje u toku trajanja mraza.Kod ovog načina zaštite zaliva se isključivo kišenjem. Za vreme mraza kišne kapi se smrznuna biljci pa ledena kora štiti od niskih temperatura. Pri kratkotrajnom manjem i neočekivanom mrazu dolazi do smrzavanja biljke. Odmrzavanje se postiže satlnim kišenjem hladnom vodom. Kišenje treba početi još za vreme mraza i pre nego što sunce zagreje vazduh i biljke. Sa ovim postupkom može se usporiti otapanje ledenih kristala u tkivu biljke.Pri postepenom i sporom otapanju leda ne kidaju se ćelije biljke pa ona bez većih posledica preživi. Na većim površinama za ovu svrhu se upotrebljava redovni sistem za zalivanje.