Posle nicanja i jesenjeg razvoja biljke ulaze u zimu u toku koje su izložene štetnom uticaju zimskih nepogoda (niske temperature, podlubljivanje, ledena kora, voda i dr.). Usled ovih nepogoda mogu nastati razne štete, kao što je:
– izmrzavanje;
– ugušivanje;
– čupanje;
– truljenje.
Stoga se primenjuju razne mere u toku zime da bi se sprečile ili pak umanjile posledice od navedenih pojava. Neke mere se u tom cilju primenjuju i posle zime, u toku proleća.
Podlubljivanje i čupanje
Čupanje je pojava koju izaziva podlubljivanje površinskog sloja pod uticajem zimskih mrazeva. Usled naizmeničnog otapanja i zamrzavanja površinskog sloja zemljišta stvara se tanka ledena kora koja podiže površinski tanak sloj zemljišta pri čemu se ogoli čvor bokorenja sa žilicama koje se kidaju i ostaju da vise u međuprostoru.
Da bi se sprečilo poldubljivanje treba blagovremeno izvršiti obradu zemljišta i setvu. Podlubljivanje se sprečava ili znato umanjuje ako se pri predsetvenoj pripremi zemljište ne raspršuje, jer se u raspršenom zemljištu obrazuju veći kristali leda koji dovode od podizanja površinskog sloja zemljišta i kidanja žilica biljaka.
U cilju sprečavanja čupanja preporučuje se još:
– valjanje zemljišta pre setve;
– blagovremena i dublja setva;
– valjanje useva u proleće radi smanjenja štetnih posledica od čupanja.
Ugušivanje biljaka pšenice može nastati kao posledica različitih uzroka:
– suvišne vode;
– debelog snežnog pokrivača;
– ledene kore.
Ukoliko debeli snežni pokrivač padne na nezaleđenu zemlju on svojim prisustvom sprečava dalje hlaĎenje zemljišta, te biljke pod snegom produžavaju svoju životnu delatnost, dišu intenzivno, troše šećer, a zatim i belančevine, pa se usled nemogućnosti odvijanja procesa fotosinteze iscrpljuju. Iscrpljene biljke propadaju tokim zime ili u rano proleće od niskih temperatura ili napada snežne plesni i drugih bolesti.
Da bi se sprečilo ugušivanje potrebno je vršiti valjanje snega glatkim valjcima i to u vreme kada se sneg ne lepi na valjak. Ispod zbijenog snega zemljište se brzo zamrzava te biljke obustavljaju svoju životnu delatnost (u smislu intenzivnog disanja) i tako izbegavaju ugušivanje.
Ugušivanje usled suvišne vode je posledica nedostatka kiseonika. Naročito su biljke osetljive rano u proleće. Povećana temperatura ubrzava, dok niska zadržava ubitačno dejstvo vode koja je potopila biljke. U borbi sa ovom pojavom potrebno je sprovesti sve mere koje omogućavaju brzo oticanje suvišne vode:
– kopanje kanala;
– povlačenje brazdi za oceđivanje suvišne vode;
– uopšte sistematizaciju zemljišta.
Ugušivanje od ledene kore je posledica dejstva niza faktora koji negativno utiču na biljku pod ledenom korom. Ledena kora se obrazuje na dva načina: u vidu takozvane viseće i u vidu ležeće ledene kore.
Viseća ledena kora je kada se između kore i površine zemljišta nalazi deblji ili tanji sloj snega. Ukoliko se zemljište zamrzlo pre nego što je pao sneg, a obrazovana viseća kora krajem zime ili rano u proleće, tada se može desiti da se pod dejstvom sunčevih zraka temperatura ispod leda povisi što izaziva povremeno buđenje billjaka, njihovu veću životnu aktivnost i trošenje rezervi šećera te konačno nastupa iscrpljenost. U tom slučaju viseća ledena kora je štetna. Inače, pri niskim temperaturama u toku zime i debelim snežnim pokrivačem viseća ledena kora obično ne nanosi neke štete. Borba sa visećom ledenom korom u navedenom slučaju izvodi se valjanjem teškim zvezdastim valjcima ili prelaskom traktora guseničara na svakih 10 do 15 m.
Osetljivost ozime pšenice na izmrzavanje zavisi od:
– sorte;
– toga da li je na početku ili kraju zime često smenjivanje toplog i
hladnog vremena;
– stepena kaljenja;
– duvanja vetrova za vreme golomrazice;
– dubine ležanja čvora bokorenja.
U borbi protiv izmrzavanja preporučuje se:
– gajenje sorata otpornih prema izmrzavanju;
– đubrenje uopšte, naročito fosfornim đubrivima;
– blagovremena setva;
– određena, preporučena dubina setve.
