Planiranje razvoja pčelinjih zajednica u cilju postizanja velikih prinosa meda, težak je posao i zahteva veliko znanje o pčelama, medonosnom bilju, meteorološkim uslovima, tehnikama pčelarenja i drugim uslovima za uspešno pčelarenje. Planiranje, pre svega zahteva umni rad, a fizički rad nas čeka i bez planiranja. Ako je u pitanju skidanje teških medišnih nastavaka, neće nam teško pasti.
Pre nego što počnemo planirati, još u fazi razmišljanja o predstojećoj pčelarskoj sezoni, važno je znati neke osnovne činjenice koje će nam biti od koristi da u razmišljanju i postupcima ne odemo preširoko i izgubimo dragoceno vreme. Pre svega, moramo biti svesni.
- Saznanja da je svaka godina različita, narodski ,,svaka godina je godina za sebe“
- Da su vremenske i pašne prilike različite u odnosu na isti period protekle godine
- Da razvoj pčelinjih zajednica u proleće, u najvećoj meri, zavisi od vremenskih i pašnih prilika;
- Da je količina hrane koju smo ostavili za zimovanje presudna za dobar početak pčelarske godine;
- Dobrog zdravstvenog stanja pčela (jake, zdrave i od parazita očišćene zajednice imaće dobar razvoj);
- Da pčelar može samo delimično kontrolisati i uticati na ubrzan razvoj;
- Da je dobra i mlada matica na početku sezone pravo bogatstvo;
- Važnosti dobrog pčelarskog znanja i poznavanja više tehnika pčelarenja koje se mogu primeniti u datom
trenutku; - Važnosti blagovremene zimske pripreme rezervnih nastavaka, ramova, saća i svega što će nam u
tehničkom smislu biti potrebno na početku sezone. - I na kraju moramo znati , planiranje je nezahvalno, jer puno toga ne zavisi samo od nas. Može se ovde dodati još ponešto, ali ovo su naglašavam, samo po mojem ličnom mišljenju, neki osnovni principi koje pčelar mora imati na umu kada se priprema za predstojeću pčelarsku sezonu.
Svakako, pčelar može preduzeti sve neophodne mere da se većina ovih, nazovi principa, ostvari i sezona medobranja bude uspešna na zadovoljstvo pčela i pčelara.
Pčelar može svojim znanjem pomoći pčelama da imaju dovoljno hrane, može ih očistiti od krpelja, može dugoročno pratiti vremensku prognozu, razmenjivati informacije o pašnim prilikama na terenu i naravno poštovati državne propise i moralni zakon, ostavljati košnice u blizini susednih košnica, i na taj način stvarati gužvu na pašnim terenima. To može uzrokovati negativne posledice. Povećava se opasnost o prenošenja zaraznih bolesti pčela i širenja parazita (Varroa destructor). Pored toga, umanjuje se prinos meda u svojim košnicama i košnicama naših suseda. U zadnje vreme uočene su još gore pojave, kao što su krađe i namerno trovanje tuđih pčela, kako od samih nesavesnih pčelara tako i od strane trećih lica. Kad preduzmemo sve mere i ispoštujemo planirane aktivnosti rezultat neće izostati. Planiranje je pola uspeha.
