Koza je preživar i hrani se iskučivo grubom voluminoznom hranom. Pravilnom i dovoljnom ishranom može se značajno istaći genetski potencijal životinje,  kao i nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce koze u svojoj ishrani koriste više različitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 biljaka, ovce 20 a koze čak  90. Najveći deo obroka koza čini voluminoza i to paša, seno, senaža, silaža i različite drvenaste vrste koje koze brste.

Zelena hraniva mogu se koristiti kao paša ili kositi pa davati životinjama u staji.

Koze najviše vole lišće, pupoljke, cvetove, ukoliko ih pustite u voćnjak može se desiti da ga celog obrste, pa čak i koru sa drveća. Ali ne činite to! U ishrani su koze ustvari veoma probirljive, broj biljaka koje mogu da jedu znatno veći u odnosu na druge preživare. Vole netaknutu hranu, itekako umeju da procene koja je biljka jestiva. Međutim ovakva probirljivost izaziva neizbalansiranost u ishrani, a samim tim i manju proizvodnost.

Koze u zasušenom periodu zahtevaju ishranu koja će zadovoljiti njihove potrebe, da održe energetske rezerve, a kada su sjarene, potrebna im je energija za njihovo jare koje raste i buduću proizvodnju mleka. Dobra ishrana obezbeđuje otpornost prema bolestima i parazitima.

Redosled hranjenja

Prvo treba davati ona hraniva koja se brzo i potpuno pojedu. To su koncentrovana i sočna hraniva, pa tek onda kabasta (seno). Pri ishrani koza hranu treba davati u kontinuitetu i bez zastoja, kako bi koze imale dovoljno vremena za odmor i mirno preživanje. Silažu i ostala hraniva sa specifičnim mirisima koji lako prelaze na ukus i miris mleka, treba davati posle muže.

U toku zimske ishrane, kabasta hrana se kozama daje tri puta dnevno, a koncentrat dva puta (sem kod koza sa većom mlečnošću, kada se koncentrat daje i tri puta dnevno). Tako se koncentrat i seno daju, u zavisnosti od proizvodnje, ujutro i uveče, a sočna hraniva (repa i dr.) i silaža u podnevnim časovima.