Prvi korak čišćenja je sređivanje prostora oko plastenika. Ukloniti sve kante i druge predmete, pokositi korove, nasipati staze da se ne bi stvarale barice i blato na prilazu plasteniku. Sav alat koji se koristi za rad u plasteniku treba očistiti, oprati, dezinfikovati, osušiti i premazati lanenim uljem,  kako bi se sprečila koroziju metalnih delova.
Tokom vegetacije na foliji plastenika se nakuplja prašina. U naborima folije i mestima sastavljanja zaglavljuju se lišće, male grančice, a to može da ošteti foliju i posluži kao skrovište štetočinama, prvenstveno insektima. Nakon čišćenja površine pristupa se pranju spoljašnje strane folije. Za pranje se koriste eko deterdženti.

Posle čišćenja spoljašnje strane treba očistiti unutrašnjost. Ukoliko se plastenik ne koristi tokom najhladnijeg dela godine, treba ga ostaviti čistim i urednim. Ukloniti biljne ostatke, konopce, kopče, cevi za navodnjavanje, ukoliko nisu fiksirane i alat.
Ukoliko je reč o plasteniku sa slabom armaturom, tada treba postaviti drvene T-nosače koji će ojačati konstrukciju i sprečiti deformaciju cevi pod težinom snežne mase. Proveriti rad mehanizma za podizanje i spuštanje otvora, kao i vrata plastenika.
Unutrašnjost plastenika treba oprati eko deterdžentom. Obaviti dezinfekciju unutrašnjosti plastenika. Pri dezinfekciji prednost se daje eko proizvodima. Danas su na tržištu dostupni preparati za dezinfekciju na bazi mikroorganizama koji inhibiraju rast patogene mikroflore. Potrebno je tretirati čitavu površinu unutrašnjosti plastenika, a postupak se ponavlja nakon 10-ak dana.

Za tretiranje unutrašnjosti plastenika, naročito ako je konstrukcija od drveta, i zidane osnove plastenika može se koristiti i priručno sredstvo pripremljeno od gašenog kreča. Kod izrade tog sredstva koristi se 3-4 kilograma hidriranog kreča,  u koji se dodaje 0,5 kg bakar-sulfata. Sve se dobro izmeša i razblaži sa 10 litara vode. Ostaviti da stoji oko 2 sata i tom smešom se premazuju drveni okviri, zidana baza plastenika,  i sva druga mesta koja mogu da posluže kao sklonište insektima i mesto skupljanja patogenih mikroorganizama.
Za uspešno gajenje povrća u plasteniku veoma značajan je kvalitet zemljišta.

Za male plastenike se svake 3 do 4 godine može uraditi zamena zemljišta u sloju 20-25 centimetara. Drugi način je zamena plitkog, površinskog sloja 10-15 cm. Ukoliko je uklonjen samo površinski, plitki sloj tada se dodaje nova zemlja, organska đubriva, kompost, suvo lišće koji će obogatiti zemljište u plasteniku i poboljšati njegove karakteristike. Obradom zemljišta novi površinski sloj će se izmešati sa dubljim slojevima zemljišta. Taj postupak se obnavlja svake dve  godine da bi imao efekat na stanje zemljišta u plasteniku.
Da bi smo dobili što zdravije i kvalitetnije zemljište obogaćeno organskom materijom u plasteniku možemo posejati zelene siderate. To su biljke koje će razviti zelenu masu i nakon njihovog zaoravanja dobićemo dodatna hraniva za zemljište. Osim toga svaka siderativna biljna vrsta koju posejemo ispoljiće određene efekte. Raž će potisnuti većinu korova i dobićemo čistu površinu. Koren raži će za sobom ostaviti rastresito zemljište. Mahunarke će obogatiti zemljište azotom. Slačica će zemljište obogatiti azotom i fosforom. U zavisnosti od efekta koji želimo da postignemo odabraćemo i određenu biljnu vrstu ili smesu više vrsta za setvu siderata.