Zima je najkritičnije godišnje doba za opstanak pčelinjih zajednica. Kako će pčele preživeti ovaj kritični period zavisi od toga kako smo ih pripremili još u periodu leta.
U ovom mesecu za pčelara gotovo da nema posla u pčelinjaku. Svi bitni poslovi morali su biti ranije završeni. Ovo je period koji treba iskoristiti za sumiranje rezultata iz prošle godine, obnavljanje znanja kroz čitanje pčelarske literature i pravljenje planova za narednu godinu. Udruženja pčelara u ovom mesecu uglavnom pripremaju i organizuju godišnje skupštine i predavanja. To je prilika i da pčelari razmene iskustva stečena u predhodnom periodu.
Iako je januar mesec sa obično najnižom prosečnom temperaturom u odnosu na celu godinu, januar predstavlja početak novog životnog ciklusa pčelinje zajednice. Za uspešno prezimljavanje, osim dovoljnih zaliha kvalitetne hrane, jakih i zdravih pčelinjih zajednica, neophodno je otkloniti i ostale negativne faktore koji utiču na život pčela u tom periodu. Pčelama moramo obezbediti mir na pčelinjaku, eliministi svako nepotrebno uznemiravanje, zaštititi ih od jakih vetrova i eliminisati vlagu iz košnica postavljanjem dobre ventilacije. Zimske pčele u ovom periodu imaju težak zadatak, da u surovim uslovima kad nema unosa hrane spolja, obezbede u centralnom delu klubeta temperaturu od oko 34,5oC, da bi matica mogla da položi prva jaja. Prvi dan položi samo nekoliko jaja, a svakog narednog dana oblast legla se lagano povećava. Od polovine januara do početka marta traje zamena zimskih pčela mladim i u tom periodu se ukupan broj pčela u društvu uglavnom zadržava na nivou do oko 15000 jedinki.
Potrošnja hrane, koja je u oktobru, novembru i decembru iznosila oko 1kg po zajednici mesečno, u januaru ima blagi rast na oko 1,2 kg, da bi u februaru dostigla oko 2kg po zajednici mesečno. Bojazan da će pčelama do početka marta ponestati hrane je bezrazložan, ako smo im ostavili dovoljne zalihe u avgustu ( minimalno 20 kg). U opasnosti su samo društva koja slaba ulaze u zimu i ako imamo grabeži u pčelinjaku, a na pčelaru je da slabija u jesen spoji jačim društvima. Zbog napred navedenog, smatra se suvišnim, često kontraproduktivnim dodavanje pogača u jesen. Prve pogače dodaju se pčelinjim zajednicama krajem januara ili početkom februara. Isecanje tankih traka na najlonu sa donje strane izbegavati zbog toga što se dešava da pogače usled zagreavanja od strane klubeta počnu da cure po pčelama, što može dovesti i do stradanja matice.
Vodite računa ako u blizini vaših košnica imate akumulaciona ili prirodna jezera, jer su zime u takvim područjima blaže nego u okolini, tako da januar često bude sa relativno visokim temperaturama za to doba godine, uz pojavu prvih cvetnica. Ako pčele u to vreme još imaju stimulativne pogače, dolazi i do pojačanog zaleganja od strane matice što u slučaju naglog zahlađenja može dovesti do smrzavanja dela legla koje pčele ne mogu pokriti. Zbog toga se preporučuje svima da stavljanje prve pogače pomere pred kraj januara ili još bolje u februar. Ove savete uvaži ipak mali broj pčelara bez obzira na brojna predavanja i informisanja putem medija.
Uz dodavanje prve pogače, vršimo dodatno utopljavanje odozgo sa par listova novinskog papira. Nikada ne utopljavajte košnice oko zidova, niti u košnice stavljajte bilo kakav drugi utopljavajući materijal, osim utopljavanja odozgo. Samo na takav način imaćete spremna društva koja će sa prvim ozbiljnije toplim danima i cvetaem krenuti na svoju prvu pašu.
