Vlažnost vazduha ima uticaj na lučenje i sadržaj šećera u nektaru. Usled svoje higroskopnosti, nektar upija vlagu iz vazduha, a pri većoj temperaturi, izlučivanje je manje od isparavanja, pa je stoga nektar nedostupan pčelama.

Ustanovljeno je da je povećanjem vlažnosti od 65 na 98%, pri temeraturi od 15⁰C , vrijesak povećao lučenje nektara od 18,5mm3 na 41,5mm3. Kada je vlažnost vazduha iznosila 51%, lipa je lučila 72% šećera u nektaru, a pri 100% vlažnosti, sadržaj je pao na 22%.
Gluhov navodi da je najbolja vlažnost za lučenje nektara od 60 do 80%, isključujući slučajeve pojedinih vrsta medonosnog bilja koje imaju posebne zahteve.

Vlaga zemljišta, pored toplote o vlažnosti vazduha, utiče na lučenje nektara. Umereno kišna leta obezbeđuju obilnu pčelinju pašu, dok sušne godine dovode do smanjenja proizvodnje meda, sa katastrofalnim posledicama i po samo pčelinje društvo. S druge strane, preterane kiše spiraju nektar ili stvaraju preteranu bujnost biljke, tako da je sadržaj šećera u njoj mali.

Vetar je nepovoljan i za medonosno bilje i za pčelinje društvo. Za medonosno bilje i lučenje nektara su nepovoljni hladni severoistočni vetrovi i topli južni vetrovi. Čim oni počnu da duvaju, nektar iz nektarija isparava ili prestaje lučenje. Lučenje nektara se smanjuje za 2 do 3 puta dok, na kraju, potpuno ne prestane.

Vetar nepovoljno deluje i na pčelinje društvo. Ako je vetar slabije snage, pčele slabije posećuju cvet i kada se snaga vetra poveća, onda im potpuno onemogući da posećuju medonosno bilje.
Svi navedeni uslovi utiču zajednički na lučenje nektara, pa prema Gluhovu bi najbolji uslovi za visoke prinose meda bili – toplo, umereno-vlažno vreme, bez vetra.