U proteklih desetak godina došlo je do značajnih povećanja površina pod Oblačinskom višnjom. Do sada je dominirala ručna berba. Ovaj vid berbe ima određene prednosti u odnosu na mašinsku berbu koje se ogledaju u mogućnosti berbe i pri lošim vremenskim uslovima(npr. kiša), kao i kod mlađih zasada gde u prvih par godina nije moguća mašinska berba. Takođe je se prednost ogleda u ,,čistoj“ berbi tj. smanjen je udeo peteljki, lišća, zemlje i drugih primesa u gajbama.
Sa druge strane ručna berba ima mnogo i mana od kojih su najznačajnije:
-berba višnje je period kada je velika potražnja za radnom snagom zbog ujednačenog sazrevanja višnje na većoj teritoriji. Ovo dovodi do toga da je cena radne snage je sve veća u ovom periodu i za berbu višnje je iznosila od 18,00-20,00 din/kg.
– kako su radnici plaćeni po učinku, zbog veće zarade, radnici su skloni da preskaču manje pristupačne delove na stablima što smanjuje ukupno ubranu količinu višanja.
-sve veći nedostatak radne snage dovodi do odlaganja berbe i smanjenja kvaliteta plodova a samim tim i do smanjenja otkupne cene polodova
Sve to dovodi do poskupljenja proizvodne cene višnja a samim tim i do smanjenja zarade proizvođača.
Kao rešenje ovih problema sve više se nameće mašinska berba višnje, koja se sve više primenjuje u svim krajevima gde se gaji Oblačinska višnja.
Prednosti mašinske berbe se ogledaju u:
– manji troškovi berbe, cena uslužne berbe beračima je prošle sezone iznosila 10din/kg, a sopstvenim beračem trošak berbe se kreće od 5-7din/kg u zavisnosti od roda,
– mašina trešenjem skida plod sa svih delova krošnje
-prilikom berbe je angažovan značajno manji broj radnika, tresač opslužuju 3-5 radnika,
-smanjenje radne snage rešava problem transporta i ishrane radne snage,
– brža je berba i ne zavisi od ljudske radne snage, samim tim se može bolje izabrati najbolji momenat za berbu
– minimalan kontakt ruku sa plodovima, čime se smanjuje opasnost od infekcije bakterijama.
Pored navedenih prednosti postoje i moguće mane i to:
– dodatno tretiranje sa hemijskim preparatom za odvajanje ploda (etrel), a ukoliko se ne koriste navedena sredstva plod mora biti potpuno zreo zbog lakšeg odvajanja od peteljke – prilagođavanje uzgojnog oblika i razmaka sadnje za mašinsku berbu- kruna mora biti podignuta minimum 50cm od zemlje, najpoželjniji oblik je piramidalna kruna zbog lakšeg trešenja stabala, razmak sadnje minimum 4 x2,5 m
– pojava sušenja stabala usled trešenja, mada prema iskustvima na ovim terenima u poslednjih pet godina ona je minimalna.
– u zavisnosti od tipa berača mora se računati na veći prostor potreban za okretanje i ulazak u naredni red
-moguće zaustavljanje berbe zbog kvarova mašine ili loših vremenskih uslova- poželjno je zatravnjivanje međurednog prostora jer je u slučaju pojave kiše u vreme berbe značajno skraćeno vreme do povratka na parcelu u odnosu na jalovi ugar, što se pokazalo proteklih godina kao velika prednost.
