Sudanska trava je jednogodišnja biljka, vrlo slična morfološki sa krmnim sirkom. Ima veoma moćan korenov sistem i dobro podnosi sušne periode. U osnovi stabla razvija vazdušne korenove, biljka je veoma dobro pričvršćena za podlogu i otporna na poleganje i vetar. Stablo je uspravno i visoko dostižući visinu od 2 – 3 metra. Ima sposobnost regeneracije nakon kosidbe, pa u toku godine može da da 2 – 4 otkosa. Dosta iscrpljuje zemljište hranljivim materijama i vodom i zbog toga treba da bude prva u plodoredu.Sudanska trava je za našu zemlju vredna krmna biljka, ističe se otpornošću na sušu, i u tim uslovima potiskuje manje otporne jednogodišnje krmne biljke.

Poseduje brojne pozitivne osobine po kojima se ističe u odnosu na druge krmne kulture: posebno značajna u ishrani goveda, podnosi ispašu,kosidbu, ima visok prinos i kvalitet, otporna na sušu,otporna na bolesti i štetočine. Pošto je zahtevna biljka u pogledu đubrenja, u jesen, pre oranja, trebalo bi na parcelu na kojoj će se gajiti sudanska trava rasturiti najmanje 20 t/ha zgorleog stajnjaka, ali i 50-60 kg fosfora i 70-80 kg kalijuma. Potrebna je i količina azota od oko 140 kg/ha, trećina u jesen, a druga trećina u proleće kao stratno đubrivo. Ostatak se upotrebljava kao prihrana nakon kosidbe.

 Sudanska trava je osetljiva na kasne prolećne mrazeve, pa je setvu poželjno obaviti posle setve kukuruza, tj. krajem aprila ili početkom maja,u dva do tri roka u razmakun od 15-20 dana . Može da se seje i kao postrni usev, ali je tada neophodno navodnjavanje. Ako se seje za napasanje stoke, onda onda se seje gusto red od reda, i to na 15- 20 cm. Za ovaj sklop potrebno je 35 do 40 kg semena po hektaru.

Često se gaji za proizvodnju biomase ili semena, i tada je setva u redove na razmak od 40 cm, 60 cm pa i 70 cm  i  tada je potrebno od 12 do 15 kg semena po hektaru. Dubina setve je od 2- 5 cm, u zavisnosti od  tipa zemljišta. Na lakšim zemljištima, kao i za sve druge kulture, seje se dublje, a na težim zemljištima seje se pliće.

Sudanska trava je vredna krmna biljka. Odlikuje se visokim prinosom mase koja je dobrog kvaliteta. Pogodna je za ishranu u zelenom stanju i proizvodnju silaže, kao i za ispašu. Za ispašu se koristi u letnjem periodu kada biljke dostignu visinu 30 – 40 cm.- Pri upotrebi za ishranu stoke u zelenom stanju kosi se pred izbijanje prvih metlica. Za pripremu sena sudanska trava se koristi kada biljke dostignu visinu 60 – 70 cm. Košenje sudanske trave za silažu obavlja se u fazi metličenja. Pri nameni useva za spremanje silaže, vrlo često se gaji u smešama, najčešce sa sojom, graškom i grahoricom. Silaža dobijena na ovaj način ima znatno bolji kvalitet zbog većeg sadržaja proteina. Košenje sudanske trave za silažu obavlja seb u fazi metličenja. Pri nameni useva za spremanje silaže, vrlo cesto se gaji u smešama, najčešce sa sojom, graškom i grahoricom.

Silaža dobijena na ovaj nacin ima znatno bolji kvalitet zbog većeg sadržaja proteina. Prvi otkos od nicanja do košenja, dobija se za 45 – 50 dana, dalji otkosi prispevaju za oko 40 dana. Prinos zelene mase u otkosu krece se prosecno 60 t/ha, suve mase 13 – 15 t/ha, a semena 1,2 – 1,3 t/ha. Hranljiva vrednost je velika. Sadržaj šećera i proteina kod pojedinih hibrida ide i do 16 procenata.

Odlikuje se visokom energetskom vrednošću, koja povećava mlečnost kod krava a samim tim i isplativost.

Ukoliko se proizvodi zelena masa ili se opredeljuje za ispašu, treba biti oprezan jer biljke iz roda Sorghum imaju osobinu sintetisanja glikozida pod imenom „durin”.To je međuproizvod metabolizma biljaka sa cijanvodoničnom kiselinom (HNC), i u višim dozama je otrovan (zavisno od uzrsata i vrste domaće životinje). Ne sme se uneti vise od 0,5 – 1 g jer je to letalna doza za npr. krave, dok je za sitniju stoku, npr. ovce taj prag niži.Što je biljka mlađa, viši je sadržaj durina. Prema tome, treba kositi u kasnijim fazama, prema metličenju. Takođe, uočeno je da je sadržaj durina vrlo nizak u uzorcima biljaka koje su gajene na parcelama dobro djubrene fosforom (niži i za 10 – 15 puta).