Autohtone rase goveda, konja, ovaca, koza i svinja izložene su na prvoj Izložbi geneteskih potencijala, u okviru Nacionalne izložbe stoke, na ovogodišnjem Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Kako uzgajivači tih životinja kažu, neke rase su pred izumiranjem, a razlog je nedostatak kvalitetnih primeraka i novog potomstva.

– Autohtonu “balkansku” rasu koze su potisnule druge rase, pa je sve manje ima – kaže direktor Gen d.o.o, Zaječar, Dragan Petrović. – Pokušavamo da je održimo i država ulaže određene napore kako bi ta vrsta koza opstala. To je i te kako važno jer je ta vrsta koza prilagođena životu na ovom području i njihova genetika specifična je za naše prostore, one su stekle određeni imunitet i otpornost na bolesti i zahtevaju mnogo skromnije uslove držanja i nege od drugih vrsta.

Osim “balkanske koze”, na Sajmu se mogu videti i “srpske bele” koje u toku jedne laktacije, koja traje 280 dana, mogu da postignu mlečnost i do 800 litara. Kako Petrović navodi, mnogi su zainteresovani da uzgajaju te dve rase, čak i iz patriotskih razloga. Iako je “balkanska koza” karakteristična za planinske predele,  mnogi u Vojvodini  planiraju da je uzgajaju na salašima.

– Imamo i “krivovirsku ovcu” koja se uspešno razmnožava i rasa je spašena, ima dobru mlečnost, lako se gaji i srećom, opstanak joj je osiguran. U svakom poslu ima uspešnih i onih koji mogu da naprave nešto dobro, a ako se radi domaćinski i primenjuju savremene metode gajenja, ishrane i nege, mora biti rezultata. Od ovog posla može se lepo zarađivati i živeti, ali pod uslovom da to prati i određeni broj grla. – dodaje direktor Gen d.o.o.

Od autohtonih vrsta ovaca na Sajmu su još “svrljiška”, “cigaja”, “lipska” i “sjenička”.

– Ovde ima “čokanske” i “somborske cigaje”, a sve ukupno od autohronih rasa ovaca, može se naći oko 40 grla – kaže mladi ovčar iz Krnjaševaca Slađan Gigevski. – Ove ovce uglavnom se uzgajaju zbog mleka i sira, dok su vuna i mesa usputni.

Kada je reč o svinjama, na Sajmu su izložene crna i bela “mangulica”, te “moravka” i “resavka”. Glavna razlika između njih je u količini mesa koje daju, kao i u masnoći.

– “Mangulice” imaju kvalitetno meso, imaju i dosta masti, mogu se hraniti i samo prikrupom, pa su super za uzgoj na salašima – objašnjava Jovica Ćirić iz Stapara.

– Između “resavke”, “moravke” i “mangulice” nema razlike što se tiče kvaliteta mesa, ali  prve dve rase imaju više mesa – priča nam Momčilo Aćimović iz Dudovice. – “Moravka” i “resavka” spadaju u grupu ranostasnih svinja, oprase od osam do 12 prasadi, i imaju bolji raspored mesa od mangulice. Ne koriste konvencionalnu hranu, premikse i veštačku hranu, nego se gaje na otvorenom, pa je zato i sporiji prirast.