Paulovnija je veoma interesantno brzorastuće drvo koje može narasti oko 25 metara u visinu.

Sve je popularnija u Srbiji, i moge se naći rasadnici, sa sadnicam i uputstvima za sadnju. Potiče iz jugoistocne Kine, a svoje ime dobilo je po princezi Ani Pavlovni koja je bila ćerka ruskoga cara Pavla I. Zbog toga ga nazivaju i princezino drvo ili carsko drvo.

Postoji devet vrsta paulovnije i niz hibrida.

Svi su poreklom iz Kine gde se uzgaja više od tri hiljade godina. U Kini se najčešće uzgajaju paulovnija fortunei u vlažnim suptropskim predelima južno od reke Jangce i paulovnija elongata iz toplih predela severno od reke Jangce.

Kod nas je najotpornija i najproduktivnija paulovnija šan tong.

Sadnja paulovnije se može vršiti u proleće i jesen. U proleće, vrši se od polovine maja do polovine juna.

U jesen se sadi od 5. do 15.novembra.

Najpovoljnija su zemljišta okrenuta na jug (sunčana strana). Na zemljištu se ne sme  nakupljati ili zadržavati voda. Podzemni tokovi vode ne bi smeli biti bliži od 1,5m površini zemlje. U teškim glinovitim tlima paulovnija raste nešto sporije.

Vrijednost pH trebala bi biti između 5 i 8.

U jesen se sade jednogodišnje čepovane sadnice koje imaju razvijen korenov sistem. Čepovane sadnice su zapravo sadnice sečene do zemlje. Taj postupak sprovodi se da bi buduće stablo bilo šireg prečnika i kvalitetnije. Preporučujemo sadnju u formaciji 4×3 za potrebe tehničkog drveta, dok se za biomasu predviđa formacija 2×2. U standardnoj formaciji 4×3 na hektaru staje nešto više od 800 sadnica. U formaciji za biomasu, na hektaru staje okvirno 2.300 sadnica.

Zarada od paulovnije je sigurna ali svakako zavisi i od budućeg tržišta. Paulovnija spada u grupu komercijalnih šuma, koje rastu brzo i stiču potrebnu zrelost mnogo pre tradicionalnih hrastova, bukvi i drugih. Budući da svetska potrošnja drveta permanentno raste, paulovnija je neophodan proizvod koji treba da zadovolji deo svetske tražnje.

Za ogrev stigne za tri-četiri godine, dok za ostale namene treba da raste osam-devet godina. Može da se sadi na njivama najviše do 1.200 metara nadmorske visine. Stabla paulovnije gore kao plin, a lišće se koristi kao stočna hrana, a od sve te biljne mase se prave briketi i pelet. Može da se sadi tokom cele godine, da se seče najmanje deset puta i da opet naraste stablo. Kalorijska vrednost kubika paulovnije je ravna jednom kubiku mrkog uglja.

Kako mora izgledati sadnica paulovnije 

• Sadnice moraju biti maksimalne visine do 15 cm.

• Debele stabljike

• Listovi moraju biti debeli, tamnozeleni sa vidljivim “dlačicama”