Španija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača u Evropi i na četvrtom mestu po prihodima ostvarenim od agrara sa više od  40 milijardi evra. Sa 23 miliona hektara Španija je druga u Evropi po površini iskorišćenog obradivog zemljišta i najveći su proizvođač i izvoznik voća i povrća u Evropskoj uniji i treća zemlja sveta. Do ovih podataka vrednih divljenja nisu došli ni slučajno ni lako, a deo tajne uspeha svog agrara su podelili na srpskim poljoprivrednicima na 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

Četvrtu godinu za redom Kraljevina Španija učestvovala je na novosadskom sajmu, a predstavilo se sedam kompanija koje su lideri u oblasti poljoprivredne tehnologije i opreme. Na štandu Španije  dočekali su nas srdačno uz svoju čuvenu pršutu, sir i čašu vina, ali i spremnost da odgovore na svako pitanje znatiželjnih posetilaca i medija. Ključ uspeha španskog agrara je u razvoju najnaprednije tehnologije koja obezbeđuje optimalnu i kontinuiranu proizvodnju i uspešnog modela zadrugarstva koje funkcionišu po principima multinacionalnih kompanija i tako nastupaju na tržištu.

„Španija ima raznolike klimatske uslove koji jednim delom pogoduju određenim poljoprivrednim kulturama, dok u centralnim i južnim delovima zemlje imamo sušnu klimu što svakako ne odgovara agrarnoj proizvodnji. Ali, ti nedostaci su prevaziđeni inovativnim metodama pre svega u sistemima za navodnjavanje i razvojem plasteničke proizvodnje. Osim toga dosta je uloženo u istraživanje i inovacije kada je u pitanju semenski i sadni materijal, đubriva, prehrana bilja… Sve ovo je omogućilo da španski poljoprivrednici nezavisno od meteoroloških uslova, pa i godišnjeg doba kada govorimo o plasteničkoj proizvodnji, mogu da računaju na sigurnu celogodišnju proizvodnju“ – kaže za Agrobiznis magazin Havijer Alvares, šef ekonomskog i trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu.

Sa čak 74.900 hektara Španija je prva zemlja u EU po površini zasada pod plastenicima, pedeset odsto ove proizvodnje je namenjeno izvozu, a prihod od ove grane poljoprivrede donosi  2,1 milijardu evra. Zato ne čudi što je i na novosadskom sajmu vladalo veliko interesovanje posetilaca i agronoma za inovativnost Španaca u oblasti plasteničkog uzgoja.

„Da primetili smo na našem štandu da vlada veliko interesovanje srpskih poljoprivrednika za našu plasteničku proizvodnju. Naša tehnologija je svakako zanimljiva i primenljiva i u Srbiji, posebno za biljne kulture, kao što su recimo jagode, kojima posebno odgovara uzgoj u plastenicima što znatno može da produži sezonu proizvodnje“ – kaže naš sagovornik.

Zadruge stub uspeha

Španija je posebno ponosna na svoje moderne sisteme za navodnjavanje,  koji pokrivaju četvrtinu zemlje. Tako je došlo i do saradnje sa Srbijom, a zajedničkim snagama španski i srpski stručnjaci su osmislili i konstruisali najveći dvostrani električni Rendžer,  sistem za navodnjavanje na svetu. Dugačak je 1.600 metara, postavljen je u Belorusiji i može da bude ponos i Srbima i Špancima.

 „Ovaj sistem za navodnjavanje je ne samo najveći na svetu,  već radi na električni pogon što se pokazalo kao mnogo isplativije od onih na naftu. Ovo je samo jedan od primera špansko-srpske saradnje u oblasti poljoprivrede, a verujem da će ih u budućnosti biti još više“ – rekao nam  je Havijer Alvares.

Slično kao i u Srbiji gde zadrugarstvo ima tradiciju dugu 150 godina, i u Španiji zadrugarstvo se negovalo od davnina. Ali, oni su otišli korak dalje, pa su zadruge postale jedan od stubova razvoja poljoprivrede u ovoj zemlji i rešenje za izazove sa kojima se danas sreću savremeni poljoprivrednici.

„U početku, kao i u Srbiji, i mi smo imali uglavnom male i srednje proizvođače,  koji su shvatili da će im udruživanje doneti mnoge olakšice na polju znanja i razmene iskustva, ali i omogućiti lakši i bolji plasman njihovih proizvoda na tržištu. Od 2006. godine dolazi do udruživanja zadruga prvog stepena, pa danas u Španiji imamo brojne primere složenih zadruga koje funkcionišu kao multinacionalne kompanije na evropskom i svetskom tržištu. Naravno, to je bilo moguće uz dugoročnu agrarnu politiku koja je vođena u Španiji, pre svega kroz brojne fiskalne i poreske olakšice, ali i subvencije i druge mere podrške zadrugama“ – otkriva naš sagovornik i ističe da udruživanje poljoprivrednih proizvođača jača njihovu pregovaračku poziciju, ali i priliku za promociju i plasiranje robe.

„Osim toga preko zadruga poljoprivrednici mogu lakše i povoljnije da dobiju kredite, kupe potrebnu mehanizaciju… Španski model zadruga mogao bi u odgovarajućoj meri da se primeni i u Srbiji“.

I ako ste pomislili da Španci „spavaju na lovorikama“ i da ih je uspeh koji su postigli u poljoprivrednoj uljuljkao grdno ste se prevarili. Oni nastavljaju da istražuju i pronalaze nove načine za unapređenje proizvodnje. Poslednjih godina sve više se okreću organskoj poljoprivredi i Španija je prva u Evropi po površini zemlje koja je namenjena organskoj proizvodnji.