Poslednjih godina država kroz razne subvencije i olakšice omogućava poljoprivrednicima da unaprede svoju proizvodnju. Pored beneficija koje nudi država srpski poljoprivrednici od decembra 2017. imaju pravo i na IPARD sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Međutim, prema dosadašnjim rezultatima iskorišćen je samo manji deo ovih sredstava.Čini se da srpski poljoprivrednici ne znaju dovoljno o ovom programu, kako mogu da konkurišu i dobiju ova sredstava.
„Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prvi javni poziv za IPARD podsticaje objavljen je u decembra 2017. godine. Do sada je objavljeno i zatvoreno pet javnih poziva. Pristiglo je ukupno 736 zahteva. Gledano sa te strane možemo da budemo zadovoljni odličnim odzivom potencijalnih korisnika. IPARD je prepoznat kao instrument za jačanje konkurentnosti na tržištu proizvodnje hrane “ – kaže za Agrobiznis magazin Biljana Petrović, direktor Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ona ističe da su do kraja godine planirana još tri javna poziva za 2019.

Kada su u pitanju dodeljena sredstva i isplata novca tu je situacija nešto drugačija. Početkom marta novac je legao na račun prvih deset IPARD korisnika u Srbiji. Uplaćeno je ukupno 285.732 evra, a dobijena sredstva mahom su namenjena za kupovinu poljoprivredne mehanizacije. Ako se uzme u obzir podatak da srpski poljoprivrednici do 2020. godine imaju na raspolaganju 175 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj, onda je ova cifra kap u moru. U čemu je problem?

,, Većina zahteva za odobravanje projekata i plaćanje je administrativno nepotpuna-100 odsto.. Mnogi projekti su poslati na doradu, a većina dopuna se odnosi na poslovne planove i ponude. Međutim, mnogi su odustajali ili tražene dopune nisu ni poslali. Glavni razlog za odbijanje je neispunjavanje nacionalnih i EU standarda, kao i neispunjavanje opštih i specifičnih kriterijuma prihvatljivosti“ – kaže naša sagovornica.

Bilo je i onih koji su odustali i to iz dva razloga: neispunjavanje nacionalnih i EU standarda i nezadovoljstvo visinom podsticaja utvrđenim Rešenjem o odobravanju projekta. Treba napomenuti da je bilo i 33 posto „kvazi zahteva“ koji su poslati zbog boljeg pozicioniranja u slučaju rangiranja i bodovanja. Ovakav slučaj smo imali u drugom pozivu za meru 3. Odbijeni su jer tražena dopuna nije dostavljena, nisu ispunili neophodne uslove ili su imali neprihvatljive investicije i troškove. IPARD, odnosno Instrument za Pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja (Instrument for Pre-Accession in Rural Development) su bespovratna sredstva koja treba da omoguće podizanje konkurentnosti srpskih poljoprivrednih proizvoda i dostizanje standarda EU. Po pravilu, program donacija se realizuje preko Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine putem javnih poziva.

Sredstva iz IPARD fondova su prvenstveno namenjena poljoprivrednim proizvođačima koji su prerasli nacionalni agrarni budžet, ali su istovremeno još nedovoljno veliki za komercijalne bankarske kredite. To konkretno znači da, recimo, stočar koji ima 20 krava i želi da investira u objekte ili opremu može da konkuriše za IPARD jer je to minimum grla za proizvodnju mlekaIPARD fondovi funkcionišu po principu refundacije. Korisnik najpre treba da uloži sopstvena ili kreditna sredstva u sprovođenje projekta koji je odobrila IPARD komisija, a tek nakon njegovog završetka dobija povraćaj dela novca – bespovratnih sredstava najčešće u iznosu od 50 do 70 odsto ukupne vrednosti projekta.

Povraćaj novca je veći ukoliko se projekti bave smanjenjem zagađenja životne sredine ili sporednim produktima poljoprivredne proizvodnje. Posebno se stimulišu poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci gazdinstva, proizvođači koji rade u otežanim uslovima ili u planinskim područjima. Ukoliko poljoprivrednik ispunjava uslove IPARD programa u pogledu površina koju obrađujete ili broja grla određene vrste stoke i konkuriše za isti, ne možete koristiti nacionalna podsticajna sredstva za ruralni razvoj. Važno je napomenuti da svi imovinsko-pravni odnosi moraju biti uredni, a to se posebno odnosi na investicije za izgradnju objekata. Parcele na kojima se gradi moraju biti u vlasništvu podnosioca zahteva ili mora postojati ugovor o dugoročnom zakupu od najmanje deset od momenta dobijanja podsticaja u okviru IPARD-a. Sprovođenje programa podrazumeva i kontrolu na licu mesta u nekoliko navrata kako bi se proverilo da li se sredstva koriste tačno onako kako su navedena u projektu.

Ukoliko kontrola ustanovi da investicija odstupa od predviđene projektom ili da nisu zadovoljeni propisani standardi, zahtev za plaćanje će biti odbijen. Kontrola se vrši i nakon isplate novca, odnosno proverava se da li se sredstva namenski koriste i to u narednih pet godina. Ukoliko se otuđi ili promeni namena predmeta investicije, može se zahtevati da se podsticajna sredstava vrate uz pripadajuće zatezne kamate.