Karfiol je povrtarska kultura koja vodi poreklo iz oblasti oko Sredozemnog mora. Svrstava se u grupu visoko kvalitetnog povrća zbog značajnog sadržaja sirovih proteina, šećera, vitamna C i veoma niskog sadržaja nitrata i nitrita. Visoka hranjiva vrednost i prijatan, blag ukus svrstavaju karfiol u veoma cenjeno i traženo povrće.
Karfiol u poređenju sa ostalim kupusnjačama ima izražene zahteve prema uslovima spoljašnje sredine i zato je najzahtevniji za gajenje. Neotporan je na niske i visoke temperature, ne podnosi sušu, ali ni preteranu vlažnost zemljišta, osetljiv je na bolesti.
S obzirom da ima bujnu vegetativnu masu,  a plitak i razgranat korenov sistem, za nesmetan rast i razvoj potrebna mu je dovoljna količina lakopristupačne vode. Neophodno je da zemljište bude uvek umereno vlažno, a relativna vlažnost vazduha ne bi trebalo da bude manja od 85 %. Najbolje mu odgovara vlažnost zemljišta između 70 i 80% PVK.

Povećana vlažnost zemljišta, štetno se odražava na organoleptička svojstva karfiola koji tada postaje nearomatičan, sa niskim sadržajem šećera i mineralnih materija.
U našim agroekološkim uslovima, karfiol se seje u junu, rasađuje u julu, a bere krajem septembra i u oktobru. Za proizvodnju treba odabrati plodna, rastresita i topla zemljišta, neutralne ph vrednosti. Ne odgovaraju mu teška, hladna, zbijena zemljišta sa nedostatkom mikroelemenata posebno bora i molibdena. Dolazi na prvo mesto u plodoredu a odlični predusevi za njega su okopavine, strna žita, rana šargarepa.

U poslednje  vreme karfiol je povrće kome se zaista poklanja dosta pažnje. On priprada porodici kupusa i svrstava se u jednu od najlekovitijih biljki. Mnoga istraživanja dokazala su da je odličan u borbi protiv karcinoma dojke, debelog creva, pluća, jajnika i bešike.