Plodovi breskve ne mogu dugo da se čuvaju, međutim, ako se pravilno odredi momenat berbe i uslova čuvanja breskve, može umnogome da se produži njihova upotrebna vrednost kao svežeg voća. Plodovi breskve mogu da se čuvaju od jedne do pet nedelja. Plod breskve je veoma nežan, pa se zato berbi breskve mora pokloniti posebna pažnja. Plodovi se najčešće koriste u svežem stanju te plodove treba brati pravovremeno, kako bi na tržište stigli sveži i neoštećeni. Kada će početi berba zavisi od namene.
Berbu treba otpočeti kada je 70-80% plodova zrelo. Plodove ne treba brati kada su zeleni, jer neće doći do naknadnog zrenja bez drugih promena. Takođe meso ploda mora biti čvrsto, dosta sočno i aromatično, što su i glavne karakteristike ove voćne vrste. Često se dešava da ne sazru svi plodovi istovremeno, tada je najbolje berbu obaviti u više navrata. Prvo brati prvoklasne i dobro zrele plodove a kasnije one što ostanu na stablu i koji će za nekoliko dana dostići krupnoću, boju i kvalitet za branje.
Za određivanje optimalnog momenta berbe bresaka postoji nekoliko metoda
- Promena osnovne boje pokožice ploda
Ova metoda raširena je i jednostavna. Berba počinje kada osnovna, zelena boja pokožice počinje da se menja u žutu ili belu (kod belomesnatih sorti), osim kod sorti koje zadržavaju zelenu boju i u punoj zrelosti. Naravno, ova metoda nije dovoljno objektivna pa se kao pomoć koriste karte (kodovi) boja
- Čvrstina mezokarpa plodaOva metoda se uglavnom preporučuje kod sorti kod kojih dopunska boja u potpunosti pokriva osnovnu boju pre pune zrelosti. Za merenje čvrstine mezokarpa breskve se koriste penetrometri. Kod većine sorti minimalna čvrstoća ploda treba da se kreće od 4,5 do 5 kg/cm2 , s tim što se kod ranih sorti dopušta odlaganje berbe dok čvrstoća ne padne do 3 kg/cm2 zbog poboljšanja organoleptičkih osobina (boje i ukusa). Ako su plodovi namenjeni dužem čuvanju onda čvrstoća plodova treba da bude oko 6 kg/cm2.
Za većinu sorti breskve preporučuje se da u plodu pred početak berbe bude minimalno 9% rastvorljive suve materije. Odstupanja su jedino dozvoljena kod ranih sorti.
Nabrojane metode za određivanje momenta berbe mogu da se kombinuju radi sigurnijeg određivanja momenta berbe.
- Breskva se može brati ručno i mehanizovano
Ručno se beru plodovi za potrošnju u svežem stanju. Ručnu berbu treba obaviti pažljivo i to celom šakom, ne pritiskajući plod prstima kako bi se izbeglo nagnječenje. Plodove treba brati ručno u vreće ili korpe za berbu, mada se kod nas najčešće beru u jabučare i holandeze. Radnike koji beru treba obučiti za takav rad, jer svako mehaničko oštećenje, na primer nagnječenje prstima ili ozleđivanje noktima, stvara uslove za razvoj bolesti i propadanje plodova.
Plod obuhvatiti šakom i laganim zaokretom odvojiti ga od grančice, vodeći pritom računa da ne dođe do oštećenja i povrede oko peteljke, jer bi u suprotnom na tom mestu došlo do gubitka dragocene aromatične tečnosti, takođe bi se stvorili uslovi za pojavu truleži.Ubrane plodove treba pažljivo spuštati u korpe ili gajbice i sadučiće, i ređati ih samo u jednom sloju. Najpraktičnije je koristiti jednoslojne sandučiće sa udubljenjem za svaki plod. Tako poređane plodove treba što pre preneti na hladno mesto, jer pod uticajem toplote, naročito malo zreliji plodovi se kvare.
Kada se berba obavlja za preradu vrši se uređajima za mehanizovanu berbu koji rade na principu vibracije (trešenja). Plodovi u ovom slučaju padaju na platno sastavljeno od dva krila koja obavijaju stablo a podešeni su pod određenim uglom za berbu.
Posledice kasne berbe:
- Pri suviše kasnoj berbi često dolazi do otpadanje najlepših plodova.
- Pojava fizioloških oboljenja, na primer: jonatanove pege i staklavost ploda jabuke koji su najčešće posledica prekasne berbe.
- Gljivična oboljenja javljaju se mnogo intenzivnije za vreme čuvanja kasno ubranih plodova.
- Prekasno ubrani plodovi su suviše meki i loše transportabilnosti, a sposobnost da se duže čuvaju je smanjena.
