Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) ubuduće će voditi registar sezonskih radnika, zahvaljujući kojem će se znati kakve veštine i znanja poseduju potencijalni kandidati za zaposlenje. To će, kako otkrivaju u NALED-u, olakšati poslovanje ne samo poslodavcima, koji će unapred moći da znaju kojeg sezonskog radnika će angažovati i za koju vrstu poslova, nego će doneti boljitak i sezoncima. Jer, i oni će u skladu sa svojim znanjem i sposobnostima ubuduće na takav način lakše moći da pronalaze posao.
U NSZ-u podsećaju da tražioci zaposlenja, prijavljeni na evidenciji, već sada mogu da se izjasne da li su zainteresovani za obavljanje sezonskih poslova, kako bi prilikom zahteva poslodavaca ova služba bila u mogućnosti da uradi selekciju, posreduje i odgovori na njihove zahteve za obezbeđivanje radnika.
– Dok traje procena zapošljivosti, pored ostalih važnih parametara za posredovanje u traženju posla, NSZ evidentira i spremnost osobe za rad na sezonskim poslovima jer su ti podaci značajni za kvalitetniju selekciju po zahtevu poslodavca. Zarad bolje registracije onih koji žele ili su bili angažovani na sezonskim poslovima, u već postojeći šifarnik posebnih znanja i veština uneli smo novih 18 šifara za sezonske poslove – napominju u NSZ-u.
U Srbiji zasad funkcioniše elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs. Primena Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počela je pre sedam meseci, a kako ističu u Naledu, koji je sa vladom i uz podršku Nemačke razvojne agencije još 2017. pokrenuo reformu sistema radnog angažovanja sezonaca u poljoprivredi, prednosti uvođenja e-sistema su brojne.
Radnici danas imaju sigurnu naknadu, penzijsko, osiguranje u slučaju povrede na radu, pravnu sigurnost iako ne postoji pisani ugovor, jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz (mogu da traže i pisanu potvrdu poslodavca). Privreda ima niže administrativne i finansijske troškove, podsećaju u NALED-u, a država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, veće zapošljavanje i poreske prihode.
– Do pre nekoliko dana bilo je registrovano 18.318 sezonskih radnika i 230 poslodavaca, od kojih su 66 fizička lica. Država je dosad prihodovala 31.409.904 dinara na ime poreza i 87.946.946 dinara za doprinose – nabrajaju u NALED-u.
Ostaje pitanje šta bi moglo da se unapredi na ovom polju rada i u kojim oblastima bi mogla da se proširi mogućnost angažovanja sezonskih radnika po novom sistemu?
– Model prijave sezonskih radnika mogao bi dodatno da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiji, a to je naročito moguće postići u brojnim delatnostima, gde postoje poslovi sezonskog ili privremenog karaktera, i gde je potrebno relaksirati birokratiju, koja prati prijavu i odjavu radnika. To su, pre svega, oblasti građevine, turizma i ugostiteljstva, kao i kućni poslovi – ističu u NALED-u, i dodaju da je Akcionim planom za suzbijanje sive ekonomije 2019/20. planirano proširenje obuhvata Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i na druge poslove.
U ovom dokumentu piše da je cilj da se pojednostave poslovi kućnog pomoćnog osoblja koji su ograničenog trajanja od nekoliko dana mesečno (čišćenje po kućama, dadilje i slično). Ideja je i da se ti poslovi uvedu u legalne tokove, ali i da se uprosti uplata poreza i doprinosa, kao i način angažovanja kućnog pomoćnog osoblja, uz obezbeđivanje prava angažovanih u skladu sa međunarodnim standardima, piše u akcionom planu za suzbijanje sive ekonomije, uz podatak da će se u toku naredne godine raditi i analize, koje bi pokazale koliko je i u kojim delatnostima zaposleno ljudi na „crno” i gde ima prostora da se uvede sistem prijavljivanja sezonskih radnika.
