U zavisnosti od kvaliteta, ono se može čuvati tri do šest, izuzetno i do osam meseci posle berbe, i tek posle toga ponuditi tržištu radi potrošnje.
Grožđe svih stonih sorti nije pogodno za duže čuvanje, pa se pre odluke o tome ocenjuju elementi kvaliteta stonog grožđa namenjenog čuvanju. Na taj način u potpunosti je eliminisana sezonost u potrošnji stonog grožđa, pa se kao sveže može koristiti u toku cele godine.
Izbor sorti obavlja se u zavisnosti od željene dužine čuvanja. Dužem čuvanju namenjene su sorte poznog i veoma poznog vremena sazrevanja. Grožđe stonih sorti namenjeno čuvanju mora imati niz pozitivnih osobina, koje moraju biti podložne malim promenama. Sve promene na grožđu , u toku čuvanja karakterišu se kao gubici. Ukoliko su gubici veći utoliko je ekonomska opravdanost čuvanja manja.
Najvažnije osobine koje moraju posedovati stone sorte namenjene dužem čuvanju u toku zimskih meseci su:
- Sorte treba da imaju srednje krupne grozdove.
Optimalna masa grozda je 200 do 300 grama. Krupniji i sitniji grozdovi su manje poželjni, jer su manje traženi na tržištu.
- Bobice moraju biti krupne (optimalno od pet do sedam grama), ujednačene po obliku, veličini i obojenosti.
- Ogrozdina i peteljčice bobice treba da su čvrste, zeljaste ili zdrvenjene. Peteljka grozda treba da je duga, što olakšava pakovanje i manipulaciju sa grožđem.
- Pokožica bobice mora biti debela, čvrsta, dobrih mehaničkih svojstava, ali istovremeno mora da bude topljiva i da ne smeta pri jelu.
- Meso bobice mora da bude čvrsto, sa skladim odnosom šećera i ukupnih kiselina, a poželjna je i blaga muskatna aroma.
- Broj semenki u bobicama treba da je što manji, a ako ima semenki treba da se lako odvajaju od mesa i ne smetaju prilikom jela.
- Grožđe mora da je optimalno zrelo, potpuno zdravo i bez mehaničkih povreda.
