Obično je septembar period kada se  pristupa vađenju krompira, izuzev nekih ranih sorti i semenskog krompira. Takođe, razlike postoje i kod dužine vegetacionog perioda sorte,i područja u kojem se sade, pa se u ravničarskim podnebljima obično sade srednje rane sorte i vade se najčešće početkom avgusta.

Sunčano i suvo vreme je idealno za vađenje krompira, zbog lakše obrade, čišćenja i transporta krtola, pri čemu treba paziti da ne dođe do oštećenja kožice ili prevelikog izlaganja suncu usled čega dolazi do pojave ožegotina.

Od pravovremenog vađenja krompira uveliko zavisi i kvalitetno čuvanje krtola tokom zime.

Semenski krompir se vadi znatno ranije, pre intezivnog leta lisnih vaši, odnosno kada krtole dostignu optimalnu veličinu. Prvi rok vađenja određuje stručno lice koje vrši kontrolu proizvodnje semenskog krompira. U ovom slučaju obavezno je predhodno uništavanje zelene mase,  kako bi pokožica na krtolama bar malo, očvrsla pre vađenja.

Krtola nakon vađenja sadrži dosta vode zbog čega je podložna oštećenju ili procesu klijanja ukoliko se skladištenje ne obavi pravilno.

Naročitu pažnju treba posvetiti tome da ne dođe do mehaničkog oštećenja prilikom utovara, transporta i istovara krompira. Krompir se može čuvati u improvizovanim skladištima, podrumima ili trapovima na mračnom prostoru. Takođe, pre skladištenja treba odstraniti što je moguće više zemlje sa krtola, naročito ako je zemlja još vlažna.

U modernim specijalizovanim skladištima sa ventilacijom i kontrolisanim uslovima čuvanja, krompir može da ostane i do 10 meseci. Međutim, većina proizvođača krompir drži u improvizovanim objektima sa nešto lošijim uslovima, ali za dobro skladištenje potrebno je ispuniti neke od minimalnih uslova poput temperature (4-8°C) i optimalne vlaţnosti vazduha oko 90%. U slučaju korišćenja preparata protiv klijanja krompira, obavezno je obratiti paţnju na vreme karence koja za većinu preparata iznosi oko 42 dana.