Sa rastom standarda stanovništva i otvaranjem izvoznih šansi za naše proizvode nije retko da se neki mlad čovek odluči da život u gradu zameni onim na selu, barem povremeno. Takav primer smo videli i u životu mladog proizvođača Dušana Tašovića koji je na svojoj dedovini u Rakoviću kod Knića proširio proizvodnju ljute paprika odnosno kako bi u Americi i drugim zemljama rekli čili papričica. Uz domaći recept za kišeljenje više sorti papričica i prošlogodišnju test proizvodnju došlo se do ovogodišnje ozbiljnije količine proizvoda pod nazivom “problem”. Pa kako u životu tako i kod Tašovića, veličina teglice određuje jačinu ljutine al ii papričice koja će u nju biti upakovana.
Proizvodnja ovih papričica započela je iz hobija pre šest godina jer svi u porodici vole ljute a i drugari. “Video sam da ovo može da bude interesantan proizvod, kupovao sam nove teglice u koje smo pakovali paprika. Od 2018. godine smo počeli da planiramo veću proizvodnju tako da danas imamo proizvodnju papričice u dva plastenika i na otvorenom polju. Za sada u proizvodnji imamo trideset sorti koje se razlikuju po boji, obliku i naravno ljutini” kaže Dušan. On se odlučio za plasteničku proizvodnju jer se na manjoj površini ostvaruju veći prinosi, lakše se kontroliše proizvodnja a i ljute papričice imaju veću otpornost na štetočine i bolesti.. Iz godine u godinu su sakupljali semena ljutih papričica da bi ove godine uz pomoć grada Kragujevca otvorio firmu sa kojom planira ovaj agrobiznis. “ U ponudi imamo proizvode poput mali problem, srednji problem, naravno tu je i veliki problem i problem iks koji predstavlja skup više sorti različitog oblika, boje i ljutine. Najviše imamo papričica umerene ljutine gde je vrednost skovila između pedeset i osamdeset hiljada jedinica” objašnjava mladi proizvođač i dodaje da se sve ručno pakuje. Njemu u poslu pomažu baka, brat, roditelji i buduća supruga.
Berba ljutih papričica počinje sredinom avgusta, rod je izuzetno dobar, imale su dobre uslove za rast i razvoj i kako smo saznali nije potrebna neka posebna nega, čak je i lakše nego obična paprika. Prošlogodišnja proizvodnja je bila premala da bi išla u prodaju, tako da je Tašović 500 teglica poklonio. “Dobio sam podsticajna sredstva od grada Kragujevca-biznis inovativnog centra u iznosu od trista hiljada dinara, imao sam sreće da im se svidela ideja tako das am u konkurenciji od petnaest projekata uspeo da ubedim komisiju da sam im dao dobru biznis ideju”.
Imali smo priliku da vidimo i najljuću papričicu na svetu koja ima oko dva miliona skovila i ne preporučuje se za jelo. Ova papričica može izazvati zdravstvene problem. Naravno, što se ostalih papričica tiče, njihov značaj se i ogleda što daju prijatnu aromu i poboljšavaju ukus.
“Berba je u toku, rano se bere, kad nije vruće i sve količine po berbi se prerađuju tako da je potrebno uložiti sredstva u proizvodnju i marketing i nadamo se da će se posao isplatiti a imamo i najavu da ćemo biti podržani od opštine Knić gde se četvrtina sredstava iz budžeta izdvaja upravo za poljoprivredu” kaže Dušan.
Ako bi smo posmtrali ljute papričice iz ugla biologije odnosno botanike može se reći da nema razlika između naših ljutih papričica i feferona odnosno čilija, kako glasi engleski naziv za samonikle i uzgajane biljke koje potiču uglavnom iz Južne Amerike.
Ono što svi znamo jeste da postoji veliki broj formi, boje, oblika feferona odnosno ljutih papričica i čilija. One su svaka za sebe interesantne kako po boji tako i po obliku, ali pre svega njihova ljutina je ono što im određuje značaj u upotrebi posebno u kulinarstvu.
Da biste razumeli šta je od čega ljuće stručnjaci su napravili tabelu ljutine koja se meri u SKOVILIMA, a zapravo predstavlja vrednosti prisustva kapsicina u paprici što je zapravo značajno za ljutinu ploda!