Ukoliko se vinograd podiže u rejonu, podrejonu ili vinogorju sa razvijenim vinogradarstvom mogu se iskoristiti dugogodišnja praktična iskustva kojasluže kao osnova za orjentaciju u pogledu izbora sorata, zemljišta i položaja za podizanje vinograda. Međutim, ukoliko se osvajaju nove površine gde vinova loza nije gajena, onda se bez prethodne studije o agroekološkim uslovima ne preporučuje podizanje vinograda, obzirom da je vinova loza veoma osetljiva na nepovoljne klimatske i zemljišne uslove. Izbor i ocena pogodnosti jednog zemljišta ili zemljišnog kompleksa ili parcele u području gde vinova loza ranije nije gajena mora se temeljiti na proveri: agrobioloških i privredno-tehnoloških osobenosti sorata vinove loze koje se žele gajiti u datim agroekološkim uslovima, ekoloških uslova, uslova predela, potesa, zemljišnog kompleksa ili parcela namenjenih podizanju vinograda, mogućnosti primene agrotehničkih i meliorativnih mera radi ublažavanja štetnog delovanja nepovoljnih činilaca sredine, ukoliko je to neophodno, mogućnosti primene savremenih agrotehničkih mera koje će omogućiti poboljšanje kvaliteta grožđa i vina i prerađevina od grožđa i vina, mogućnosti visoko rentabilne proizvodnje grožđa i vina.
Izbor položaja za podizanje vinograda u potpunosti zavisi od činilaca kao što su ekspozicija, inklinacija i konfiguracija zemljišta.
Najbolji položaji za vinograd smatraju se blage kose okrenute jugu ili jugozapadu gde vinova loza najbolje uspeva, grožđe sadrži više šećera i aromatičnih materija, bogatije je bojenim materijama, vino ima veću količinu alkohola, harmoničniji odnos između alkohola i ukupnih kiselina, a bolji su i kvalitet grožđa i vina.
Osim toga, prinos grožđa je stabilniji, loza bolje sazreva, bolje podnosi niske temperature zimi i dugovečnija je. U povoljnim klimatskim uslovima mogu se iskoristiti i položaji okrenuti jugoistoku, strogo vodeći računa o izboru sorte, toplotnoj sumi osvetljenosti i drugim faktorima koji direktno ili indirektno utiču na prinose i kvalitet grožđa i vina.
