Bakar je jedan od najrasprostranjenijih kontaktnih i preventivnih fungicida i baktericida koji na patogene deluje višestruko i nespecifično. Bakar oslobađa Cu2+ jone koji prodire u spore gljiva i inhibira enzimske procese. Često se susrećemo za preporukama da se primeni bilo koji od bakarnih preparata, ili sa druge strane da su najbolji preparati na bazi bakar hidroksida. Ovo je skroz netačno stanovište i svaki od bakarnih praparata ima svoje prednosti i mane o kojima ću ovde pisati.

Postoje sledeće aktivna materije na bazi bakra koje možemo naći na tržištu: Bakar oksihlorid, bakar oksid, bakar hidroksid, trobazni bakar sulfat i bakar sulfat. Da bi se aktiviralo dejstvo bakra neophodno je da dodje do vlaženja depoziita na listu. Od same formulacije bakra zavisi kojom brzinom i u kojoj količini će se aktivirati Cu2+ joni koji deluju štetno na gljive i bakterije. Brzina dejstva preparata je obrnuto proporcionalna perzistentnošću preparata na biljnoj površini tj ispiranju depozita. Iz ovoga zaključujemo da je bakar oksihlorid najdugovečniji na površini biljke, ali mu i najviše vremena i padavina treba da bi se aktivirao, redom slede bakar oksid, bakar hidroksid, bakar trobazni sulfat i na kraju bakarni preparati na bazi bakar sulfata su najbrže i najjače trenutne reakcije ali su izuzetno slabo postojani na biljci.

Ukoliko nam je potrebno da biljka bude zaštićena na duži vremenski period koristićemo preparate na bazi bakar oksihlorida, bakar oksida ili bordovske čorbe. Ukoliko nam je potrebno trenutno brzo delovanje bakra onda ćemo se opredeliti za bakar sulfat, ili trobazni bakar sulfat koji imaju i najjače baktericidno dejstvo. Bakar hidroksid se nalazi po parametrima na sredini.

Jako je bitno da znamo kada, protiv čega, koje formulacije i u kojim vremenskkim uslovima primenjujemo bakarne preparate kako bi dobili maksimalni učinak.