Na desetak kilometara od Valjeva posetili smo porodicu Marić, koja više od dve decenije proizvodi sadni materijal maline i plodove, kako su nekada širom Srbije zvali ovu voćku „crveno zlato“. Sa razlogom je bilo tako, jer je imala izuzetno visoku cenu. Danas malina jeste rentabilna i može se od nje živeti, ali ako se uzgaja na najsavremeniji način i prati tržište.

Radoslav Marić, iz Sušice kod Valjeva, je jedini proizvođač sertifikovanih sadnica maline u celom kolubarskom okrugu. Njegov otac je počeo da se bavi proizvodnjom sadnica, a zatim su zajedno nastavili, i 2004. godine osnovana je firma Malina doo iz Sušice, koja se danas nalazi na putu da dobije sertifikat za proizvodnju sadnica organske maline. „Naši matičnjaci se nalaze u selu Sušica kod Valjeva, na tri lokacije i obuhvataju oko 1,5 hektar zemljišta.

Godišnje možemo da ponudimo tržištu oko 300.000 sadnica koje imaju sertifikate. Uskoro se nadamo i onom koji će potvrditi da su naše sadnice proizvedene

po principima i u skaldu sa organskom poljoprivredom, što će omogućiti i podizanje zasada organske maline sa našim sadnicama. U ovom poslu sarađujemo sa ZZ „Brezovica organik“, koji nam pomažu da ovaj važan postupak sprovedemo“ objasnio je Marić.

Grad Valjevo ima strateški cilj da uveća značajnu proizvodnju organske hrane, naročito u zoni brane ROVNI koja predstavlja vodozahvat i gde je organičena

primena pesticida i drugih hemijskih sredstava. To je sada šansa za sve poljoprivrednike u ovom delu Valjeva da se razviju u organske poljoprivredne proizvođače.

Kada je u pitanju organska proizvodnja sadnog materijala maline, Marić kaže da najveći izazov predstavljaju korovi: „Nije dozvoljena primena herbicida tako da u tom smislu ima dosta ručnog rada kada je u pitanju kontrola korova. S druge strane, borba protiv bolesti je nešto lakša jer radimo u sredini koja je izolovana od velikih površina proizvodnih zasada odakle bi mogle da nam dođu bolesti i štetočine. Postoje i neki preparati koji su dozvoljeni za korišćenje u organskoj poljoprivredi, a koje bismo mogli da primenimo u slučaju pojave bolesti. Srećom, za sada nemamo nikakvih problema. Kada je u pitanju

sadnja, iskustvo kaže da je malinu bolje saditi u jesen, ali kada su u pitanju godine kakva je ova za nama može se raditi i prolećna sadnja i za nju imamo spreman sadni materija“. Radoslav Marić objašnjava da je jesen bila nepovoljna za sadnju i da zato treba iskoristiti proleće. Valjevska organska malina verovatno će ići i u izvoz, a već sada porodica Marić može da se pohvali da su njihove sadnice našle tržište odnosno kupce u Kazahstanu, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Makedoniji, Bugarskoj…

Lelić i Sušica su susedna sela i spadaju u područja gde se javljaju nedostaci vode. Zbog toga je porodica Marić još pre 15 godina uložila oko 3500 evra u akomulaciju i sistem za navodnjavanje koji radi i danas besprekorno. Zahvaljujući ovoj investiciji koja se višestruko isplatila imaju dobre prinose i mogućnost da proizvode kvalitetne sadnice.

U valjevskim selima u slivu akumulacije „Stubo-Rovni“ organska proizvodnja je šansa i najbolja alternativa, za oko 400 domaćinstava koja se moraju prilagoditi

poljoprivrednoj proizvodnji sa ograničenom upotrebom hemijsko-sintetičkih sredstava, zbog blizine jezera. U proizvodnji voća već imaju prva iskustva.

Mladi poljoprivrednici iz Brezovice upravo su bili gosti porodice Marić, kako bi videli njihovo iskustvo u proizvodnji organske maline i pokušali i sami da seprilagode i iskoriste pogodnosti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede, a finansira i Grad Valjevo, kroz različite projekte.

Podsećanja radi, 2009. godine u Srbiji je bilo svega 108 proizvođača u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Danas su površine pod organskom hranom deset

puta veće. Šest hiljada gazdinstava se bavi organskom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji. Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije. Iskustva oko dobijanja kolektivnih sertifikata primeniće se i u valjevskom kraju kroz rad ZZ „Brezovica organik“.

Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence, procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90

milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržištasu nastavila da pokazuju dvocifrene stope

rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane). U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).