Nakon što se ojagnji, jagnjadima treba očisti nos i usta od sluzi. Ako je jagnjenje bilo teško i dugotrajno, jagnje moramo odmah podići za zadnje noge (da izbaci plodovu vodu iz usne duplje i sprečiti njen prodor u pluća).

Plodova voda može za nekoliko minuta izazvati gušenje, ili za 2 – 3 dana upalu pluća od koje jagnje može da ugine. Pupčana vrpca pri jagnjenju se sama kida, ukoliko je mi ne presečamo dezinfikovanim makazama (5 – 7 cm od trbuha) i dezinfikujemo jodnim preparatima.

Mokru prostirku treba ukloniti, i zameniti novom suvom,  jer vlažna prostirka prouzrokuje razvoj mikroorganizma koji su osnov za razvoj određenih zaraznih bolesti.

Majčino vime treba oprati toplom vodom i obrisati suvom, čistom krpom. Prve mlazeve kolostruma treba izmusti u posebnu posudu. Jer uglavnom se u njemu nalazi veći broj mikroorganizma, koji prouzrokuju smetnje pri varenju hrane u želucu.

Kad je porođaj tekao bez poteškoća, zdrava vitalna jagnjad dići će se za 10 – 15 minuta i tražiti sisu. Slabom i sitnom podmlatku potrebno je pomoći da prihvate sisu. Jednom rukom se podiže jagnje,  a drugom se pridržava vime da bi je jagnje što lakše prihvatilo. U težim slučajevima, kolostrum se pomuze i daje jagnjadima da popiju vodeći računa o temperaturi mleka koja mora biti od 37 – 38 ℃. Jagnje mora popiti kolostrum što pre,  a najkasnije 24 časa nakon poroda.

U visoko mlečnih ovaca potrebna je svakodnevna kontrola vimena (jednom do dva puta izmusti mleko u posudu). Ovce sa mladim jagnjadima nakon jagnjenja držimo u boksove za jagnjenje 7 – 10 dana, u zavisnosti od zdravstvenog stanja jagnjadi. Nakon toga pustamo ih u zajedničke boksove sa ostalim ovcama i jagnjadima. Ovce nekoliko dana po jagnjenju ne smemo hraniti punim obrokom,  da ne bi dobile upalu vimena zbog prevelikog lučenja mleka.

U slučaju da majke nemaju dovoljno mleka  potrebno je jagnjad prihranjivati. Za  početak se može davati mleko ovaca, koza ili krava, a u uzrastu 2 – 3 nedelje može mlečnom zamenom za jagnjad. Prelaz sa mleka na mlečnu zamenu mora biti postepen.

Teži,ali   zdraviji način je kad jagnjad podmetnemo pod drugu ovcu koja ima više mleka, ili imaju jedno jagnje, ili su bez jagnjad.

Jagnje koje podmećemo, mažemo mlekom ovce pod koju se podmeće (najčešće noću da ga ovca ne vidi). U slučaju kada je ovci uginulo jagnje možemo podmetnuti drugo jagnje na koje stavljamo kožu od uginulo jag.

Ovcu i jagnje treba odvojiti u individualni boks, i potrebno je nekoliko dana pridržavati ovcu dok dojimo jagnje (dok se ovca navikne na jagnje). U slučaju da se tog dana nije ojagnjila ni jedna ovca poželjno je imati kolostrum u rezervi. Pre upotrebe treba ga zagrejati na temperaturi od 37 – 39 ℃ i dati jagnjadima da popiju po 50 ml tri puta u razmaku od dva sata. Nakon toga možemo preći na grupno mleko ili zamenu za mleko. Poželjno je da svako stočarsko gazdinstvo ima u rezervi zamrznuti kolostrum.

Mleko – kolostrum za rezervu dobijamo od ovce koja se ojagnjila, tako što nakon prvog podoja domuzemo ovcu i dobiveni kolostrum označimo kao kolostrum 1, nakon drugog podoja kolostrum 2, nakon trećeg podoja kolostrum 3. Istim redosledom i dojimo jagnjad. Veoma je bitno pri zagrevanju zamrznutog kolostruma ne preći temperaturu preko 40 ℃, jer ona uništava antitela a samim tim podmladak hranjen ovakvim kolostrumom je manje otporan.