Zaštićeni prostor kao što su plastenici , omogućavaju intenzivnu proizvodnju u sezoni i van nje, veću kontrolu od bolestii I štetočina uz primenu bioloških mera zaštite, a što osigurava i zdraviju hranu.

Da bi se podigao plastenik potrebno je obezbediti zemljište, koje mora da zadovolji neke osnovne karakteristike. Potrebno je povesti računa o udaljenosti od fabrika, magistrala, o konfiguraciji terena, nagibu, položaju, visini podzemnih voda, zaštiti od vetra i pristupačnosti vode.

Gasovi i prašina iz industrijskih pogona štetno deluju na biljke i smanjuju osvetljenje u plasteniku. Zbog toga , zaštićeni prostori moraju biti udaljeni od 1-5 km od fabrika kao i 100 – 500 m od glavnih magistralnih puteva. Štetan uticaj se smanjuje podizanjem visokih ograda od prirodnih ili veštačkih materijala,  kao i intenzivnim provetravanjem objekta.

Zaštićeni prostori se podižu na ravnim terenima. Poželjni su blago nagnuti tereni s nagibom do 0,4 % južnog i jugoistočnog položaja sa kojih voda prirodno otiče i koji su osunčaniji. Najpovoljniji položaj plastenika je smer sever-jug. Tereni s visokim podzemnim vodama kao i oni uz rečne tokove nisu poželjni zbog visoke vlage i magli.

Jaki vetrovi udarima mogu da nanesu velike štete plastenicima. Zbog toga plastenike treba podizati na zaklonjenim terenima. Najbolje je posaditi zaštitni pojas od tuja ili sličnog drveća koje čini kompaktnu barijeru. Zakloni ne smeju bacati senku na plastenik,  pa  se mora voditi računa o visini i udaljenosti zaklona od plastenika. Zemljište je pogodno za podizanje plastenika ako u blizini ima izvorišne kvalitetne vode. Kvalitet voje je veoma bitan za uspešnu proizvodnju. Idealna voda treba da ima nizak sadržaj rastvorenih soli, bez biljnih patogena i bakterija. Kiselost vode treba da je od 6,0-7,0, niskog sadržaja karbonata i bikarbonata.

Plastenik je najzastupljeniji oblik zaštićenog prostora , koji je oblikom, veličinom i opremom u potpunosti prilagođen gajenju povrtarskih biljaka.