Sadnja karfiola se obavlja kada je hladno i vlažno vreme. Karfiol možete zasaditi tako da ga berete leti ili u jesen. Ako želite da karfiol sazri tokom leta, sadite ga sredinom proleća, a ako želite plodove u jesen, sadite ga sredinom leta. Potrebno je osam do deset nedelja da dospe letnja tura, a za jesenju je dovoljno i četiri do pet nedelja. Jesenji plodovi su kvalitetniji nego oni koji dospevaju tokom leta.

Karfiol je kupusnjača koja je nastala redukcijom cvetnih izdanaka. Zavisno od sorte, karfiol može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljka. Bela ukusna cvast, odnosno „ruža“, koristi se za ljudsku ishranu. „Ruža“ ima lep ukus i hranljivu vrednost.

Najčešće se koristi kuvana, pohovana ili ukiseljena, a može se konzumirati i u svežem stanju. Bogata je vitaminima, proteinima i mineralnim materijama.

Karfiolu se uzgaja od ranog proleća do kasne jeseni iz rasada. Dobro uspeva u uslovima umerene temperature od 13 do 20°C i dovoljne vlage u zemljištu i vazduhu. Zahteva tlo slabo kisele reakcije (pH od 6 do 6.5), bogato humusom.

Kada biljke dovoljno porastu da ih presadite napolje, sadite ih tako da između njih bude razmaka 20-25 cm između dve vrste, a najmanje 60 cm između dve sadnice u vrsti. Kada prvi put zalivate zasađeni karfiol, koristite i đubrivo bogato fosforom kako bi se biljke bolje primile. Potrudite se da često đubrite karfiol, jer mu je potrebno dosta magnezijuma i zasad može u potpunosti propasti ako zemljište postane previše kiselo. Zalivajte karfiol na 5-7 dana. Ovo je potrebno ako želite da imate sočan i velik karfiol. Karfiol je osetljiv i na višak i na manjak vode, pa gledajte da zemljište ima dobru drenažu.

Karfiol se na istom zemljištu može gajiti tek posle 4-5 godina. Ako se gaji u zaštićenom prostoru kao glavni usev, onda može doći posle zelenog luka, spanaća i salate.