Beli slez je višegodišnja lekovita biljka, uzgaja se zbog cveta, lista,  a najviše zbog korena. Lekovitost najviše zavisi od količine sluzi ( 30-35%) , skroba, ulja , pektina, asparagina, lecitina i drugih lekovitih sastojaka.

Beli slez je biljka mesnatog debelog korena koji je unutra beo, a spolja ima žućkastu boju. Prvo se formira  rozeta sa okruglim listovima. Kasnije izrasta stablo i do 2 m visine, na stablu se formiraju krupni srcasti listovi čija je ivica nazubljena a prekriveni su sitnim dlačicama. U pazuhu listova formiraju se beli cvetovi koji imaju pet listova. Plod je mahuna koja u sebi sadrži semenke, 1000 semenki ima samo 3 do 5 godine.

Za uzgoj belog sleza pogodne su parcele sa rastresitom i dobro pripremljenom zemljom. Beli slez se seje kasno ujesen ili u rano proleće krajem februara ili početkom marta. Zahteva duboko oranje i izuzetno dobru pripremu. Od đubrenja zahteva oko 50 kg/ha azota, i oko 100 kg/ga fosfora i kalijuma. Ako se gaji kao višegodišnja kultura đubrenje se obavlja svake godine. Seje se na razmak između redova 70- 50 cm, kako koji proizvođač. Za setvu jednog ha potrebno je  5-7 kg . Seje se plitko na dubini od oko 2 cm. Beli slez sporo niče treba mu 4-6 nedelja da nikne. Prva međuredno uklanjanje korova radi se kad usev formira 3-4 lista. Potrebno ga je i razrediti na rastojanje 30-40 cm biljka biljke u redu. Proređivanje se obavlja kada biljke dostignu visinu od 20 -30 cm. Kada biljke dostignu tu      visinzbog svoje robusnosti same se brane od korova.

U toku godine važno je da se zemljište održava u rastresitom stanju i blago vlažno kako bi se koren dobro razvijao. Koren se vadi u prvoj ili drugoj godini kada je naj teži i najboljeg kvaliteta. Listovi se beru u prvoj godini 2 do 3 puta tako da jedna trećina lista ostaje na biljci, a u drugoj godini može se brati i više puta. Za jedan kilogram suvog lista potrebno je oko 6 kg svežeg. Suši se na promajnom i tamnom mestu. Cvet se bere i prve i druge godine, za 1 kg suvog cveta potrebno je oko 8 kg svežeg. Vađenje korena je krajem jeseni po suvom vremenu, ili početkom proleća. Potrebno je da zemljište bude malo vlažno kako bi se koren lakše vadio i manje oštećivao. Koren belog sleza vadi se obično u drugoj godini kada se dobija najveći prinos. Vadi se plugom sa kojeg je skinuta plužna daska. Koren iza pluga vade radnici i odmah ga obrađuju skidajući nepotrebne delove. Ovako izvađeni koren se pere i priprema za sušenje ili se u ovom stanju prodaje.