Tehnologija kasne proizvodnje karfiola

Karfiol uspeva kao rani prolećni ili jesenji usev. Za kasnu proizvodnju setva se obavlja u hladneleje na otvorenom polju, u periodu između 10. i 20. maja, rasad stiže za 40 do 45 dana, što omogućuje berbu pre pojave mrazeva. Zemljište treba dobro pođubriti (2-4 kg stajnjaka i 40-50g NPK đubriva /m2 ), izmešati i poravnati, a zatim površinu podeliti na leje široke 1-1,2m. Leje mogu biti ravne ili malo uzdignute. Setva se obavlja ručno ili pogodnim sejalicama (3-4g/ m2 ). Koristiti seme velike klijavosti (najmanje 90%).

Posle setve seme se pokrije sitnom zemljom, bolje tresetom, jer se tako ne stvara pokorica, što omogućuje lakše nicanje. Iznikle biljke se pažljivo neguju sve do rasađivanja. Važno je da površinski sloj zemljišta bude uvek umereno vlažan. Klija i niče već na 4-5 0 C. Mlade biljke su osetljivije na mraz od odraslih. Nega rasada se sastoji u redovnom zalivanju, provetravanju, prihranjivanju i zaštiti od bolesti i štetočina. Kasni usevi se rasađuju u toku druge polovine juna, eventualno početkom jula. Koristi se snažan i dobro razvijen rasad (kad ima 5-6 listova). Pikirani rasad se sadi ručno u prethodno iskopane jamice ili duž plitko otvorene brazde, a nepikirani pod sadiljku (ručno) ili mašinama sadilicama. Mašinama se sadnja obavlja znatno brže i utroši mnogo manje ručnog rada (5-7 puta). Za mašinsku sadnju obično se ne može upotrebiti izduženi i prerasli rasad).

Rane sorte (hibridi) se sade na rastojanju 60x30cm ili 50x40cm, a kasne na 60x50cm ili 70×50. Od sorata koje su sklone da obrazuju krupne ruže mogu se dobiti i sitnije ruže ako se u redu sade na manje rastojanje. Najviši prinosi karfiola dobijaju se na zemljištima bogatim organskim materijama. Najbolje uspeva na slabo kiselim i neutralnim zemljištima (pH 5,8-7). Ne podnosi zabarene i opodzoljene terene. Na istu površinu može doći posle 4-5 godina. Dobri predusevi su krompir, paradajz, pasulj, grašak, strna žita i dr. Zahteva velike količine hranljivih materija, naročito azota i kalijuma. Posebno povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom i drugim organskim đubrivima. Preporučuje se upotreba zgorelog stajnjaka 30- 50t/ha. Na strukturnim i plodnim zemljištima karfiol može dobro uspeti i bez stajnjaka. Količine mineralnih đubriva zavise od đubrenja stajnjakom,od prirodne plodnosti zemljišta i drugih okolnosti.

Uz obilno đubrenje stajnjakom dovoljno je da se pred rasađivanje unese 300-400kg/ha NPK đubriva (15:15:15). Ako nije upotrebljen stajnjak, koriste se znatno veće količine mineralnih đubriva, koje treba da obezbede 80-90kg azota, 60-90kg fosfora i 90-110kg kalijuma. Mineralna đubriva se unose pred pripremu zemljišta za rasađivanje i u prihranjivanju useva. Kada se mlade biljke dobro ukorene (15-20 dana), neophodno je da se izvede prvo okopavanje. U toku vegetacije usevi karfiola okopavaju se 2-3 puta, tj.uvek kad je potrebno da se unište korovi ili razbije pokorica.

Okopavanje mora biti plitko (oko 5 cm) da se ne oštete žile koje su razmeštene u površinskom sloju zemljišta. Karfiol ne podnosi zasenjivanje. Ako nema dovoljno svetlosti, biljke ostaju nedovoljno razvijene, a ruže sitne i lošeg kvaliteta, zato karfiol ne treba gajiti u združenim usevima. Potrebe u vlazi su prilično velike, a naročito u vreme zametanja i formiranja ruža. Koriste se različiti načini navodnjavanja: natapanje brazdama, orošavanje i kap po kap. Broj zalivanja i količina vode zavise od vremenskih uslova, tipa proizvodnje (rana ili kasna) i dr. U našoj klimi kasni karfiol obično se zaliva 8-10 puta. Prinosi kasnog karfiola 20-30t/ha. Biljke koje ne stignu da obrazuju ruže pre jačih mrazeva (ispod 50 C) mogu se izvaditi sa busenom zemlje i preneti u leju ili plastenik, gde će već začeta ruža dorasti na račun rezervi koje se nalaze u stablu i lišću. Karfiol se bere probirno, jer ruže ne stasavaju jednovremeno, a stasale ruže brzo izgube upotrebnue vrednosti. Ruže su stasale kad dostignu odgovarajuću veličinu i izgled, pre nego što promene boju (žuta ili zelenkasta boja) i dobiju rastresitu građu. Beru se sa ovojnim listovima čiji se gornji deo odseče, a donji ostane da bi štitio ružu od povreda. Ruže su osetljive na stajanje, pa ih treba brzo upotrebiti ili staviti na čuvanje.

Iz ove kategorije

Pročitajte i

Čajevi za kvalitetniji život

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca