Kelj je dvogodišnja biljka iz porodice krstašica (Brassicaceae). Izdržljiviji je od kupusa i bolje podnosi visoke temperature i sušu, baš kao niske temperature i mraz. Zbog toga je idealan za gajenje u toplijim krajevima gde bez problema prezimljuje. Listovi su mehurasti i ne priljubljuju se čvrsto jedan uz drugi, pa glavica nije toliko tvrda kao kod kupusa. Boja listova varira izeđu tamnozelenih, kakve imaju spoljni listovi, i žutozelenih na unutrašnjim listovima. Postoje kultivari koji zbog svog dekorativnog izgleda služe kao ukrasno bilje.
Kelj se kod nas malo gaji, a nešto više se troši u velikim gradovima. Uglavnom se koristi kao varivo. Glavice kelja nikad nisu čvrste kao kod kupusa. Kočan je kraći i glavice su sitnije. Morfološki kelj je veoma sličan glavičastom kupusu, ali obrazuje i sitnije glavice, manje zbijene. Površina listova je jako naborana, do čega dolazi usled nejednakog rasta sudovnih snopića i parahimskog tkiva, koje raste znatno intezivnije zbog čega se javljaju mehurasta ispupčenja.
Listovi su sa kratkim lisnim drškama ili sedeći, u rozeti tamno zelene boje, a u glavici žuto zeleni, izuzev spoljašnih koji su takode tamno zeleni. Dužina vegetacije, zavisno od sorte, kreće se od 110-160 dana, a masa glavice od 0,6-3,0 kg. Zbog relativno dobre otpornosti na niske temperature može se proizvoditi preko cele godine i u kontinentalnim uslovima.
Kelj ima vrlo visoke zahteve za kvalitetnim i humusnim zemljištem. Kelj može uspevati na gotovo svakom tipu zemljišta, pod uslovom da je duboko, strukturno i da ima dobar kapacitet za vodu i vazduh, uz pH 6-6,5, dakle blago kiselo zemljište. Ne podnosi gajenje u monokulturi, što znači da se na isto polje (površinu) može saditi tek nakon 3 ili 4 godine.
Za kasnu proizvodnju setva se obavlja u junu mesecu u otvorene leje a sadnja tokom jula, a berba počinje od oktobra i može trajati cele zime. Potrebno je 400-600 g semena za jedan hektar. Kelj se gaji na isti način kao i kupus. Rasaduje se na razmak redova 60-70 cm i u redu 40-60 cm. Berba se obavlja po suvom i lepom vremenu. Glavice se seku kada dostignu potrebnu veličinu sa delom lisne rozete. Kelj je mnogo ukusniji ako se bere tek posle prvih mrazeva. Prinos se kreće 30-60 t/ha.
Sadrži bolje iskoristiv oblik kalcijuma nego mlečni proizvodi, a sadrži i veći postotak kalcijuma po kaloriji nego mleko. Kalcijum u kelju dolazi u kombinaciji sa magnezijumom, koji je neophodan da bi se kalcijum iskoristio u organizmu. Kelj je jedan od najboljih izvora vitamina K, a upravo vitamin K regulše hoće li uneseni kalcijum biti raspoređen u kosti, ili će ostati u krvotoku i nataložiti se na neko oštećeno mesto u krvnim sudovima. Zato se redovna konzumacija kelja smatra jednim od najefikasnijih načina sprečavanja osteoporoze.
