Krsna slava, odnosno slavljenje sveca zaštitnika porodice jedinstven je religijski običaj koji postoji samo kod Srba. Veruje se da je slava dan kad je predak, rodonačelnik loze primio hrišćanstvo. Prenosi se sa oca na sina, i nasleđuje po muškoj liniji. Izuzetno, slavu može da nastavi i žensko čeljade ukoliko ne postoji muški naslednik. Pored slave, Srbi obeležavaju i preslave, koje se u narodu zovu još i poslužice, prislave ili prislužbe.
Za razliku od krsne slave koja se nasleđuje od najstarijeg pretka, prislava se u novu porodicu može doneti udajom. Kada je žena jedini potomak iz svoje matične porodice, ili nema brata koji bi nastavio tradiciju prenošenja slave, kako se njena slava ne bi izgubila onda nastavlja da je slavi kao drugu slavu, prislavu ili poslužicu.
Šta su preslave?
Preslava je druga slava koja se obeležava, ali skromnije od zvanične krsne slave. Preslavu imate kad ste „domazet”, kada zet dođe u kuću devojke koju je oženio. Kako on postaje glava kuće glavna slava je njegova, dok je preslava – slava njegovog tasta u čiju kuću je došao. Preslava je i slava pobratima koji nema muških naslednika, ali i dan koji praznujete jer je to važno za vas. Recimo, dan kada ste izbegli smrtnu opasnost, pa u znak zahvalnosti i poštovanja prema svecu koji vas je spasao slavite i njegov dan. Jedna porodica najčešće obeležava jednu slavu, ali može imati više preslava koje se obeležava skromnije u odnosu na krsnu slavu i najčešće u krugu porodice.
Za razliku od krsne slave koja se nasleđuje od najstarijeg pretka, preslavu udajom može doneti žena u kuću muža, posebno kada je ona jedini potomak iz svoje matične porodice. Na ovaj način se nastavlja tradicija obeležavanja i njene slave u novoj porodici.
Pravoslavna crkva priznaje preslave koje su najčešće u vezi sa nekim događajem bitnim za tu porodicu. Što se crkve tiče, ne postoji nikakav problem da se slavi i obeležava više slava, niti postoji neki limit koliko bi ih trebalo biti. Ipak, ako neko ima dilemu najbolje je da se obrati svom parohijskom svešteniku koji će ga uputiti šta i kako se slavi. Osim krsne slave i preslave postoje i mesne slave, odnosno svetac koga poštuje i slavi celo selo ili grad bez obzira koje slave obeležavaju meštani.
Kolač, žito, sveća i vino
Iako se obeležava skromnije u odnosu na krsnu slavu, i za preslavu važe ista pravila – kolač, žito i sveća su obavezni, kao i vino kao simbol prolivene Hristove krvi, a sve ostalo je po volji domaćina. Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb, kako se u molitvi „Oče naš“ i izgovara, koji smo dobili od Boga i koji mu prinosimo u slavu i čast. Takođe, ovaj posebni hleb predstavlja samog Hrista Gospoda, koji je Hleb života.
Na kolač bi trebalo staviti ukras od presnog testa ISHS NIKA, što znači „Isus Hristos pobeđuje“. Žito je simbol večnog života i vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život, zbog čega sveštenik osvećuje slavsko žito. Sveća je simbol Hristove svetlosti i treba da bude velika, od čistog voska, najčešće dugačka 50 cm. Stavlja se u čirak neposredno pre lomljenja kolača koji je pre toga, kao i žito, osveštan u crkvi. Sveću pali domaćin, odnosno najstariji muški član porodice uz prisustvo cele porodice. Sveća gori celog dana i gasi se tek kad ostane na nekoliko centimetara. I za gašenje slavske sveće postoji običaj – domaćin se prekrsti, uzme malo sredine iz slavskog kolača i ugasi je ili je gasi sa malo vina koje se lagano je sipa uz fitilj sveće.
