Krastavac je jednodoma biljka, što znači da se na jednoj biljci javljaju i muški i ženski cvetovi. Vrlo je lako razlikovati muške od ženskih cvetova – ispod muških cvetova nalazi se samo cvetna drška, a kod ženskog cveta ispod cveta se nalazi zadebljanje koje podseća na zametak budućeg krastavca. Muški cvet ima samo prašnike, a ženski cvet ima žig tučka u cvetu i plodnik ispod cveta. Prvo se pojavljuju muški cvetovi, a oko sedam dana kasnije javljaju se ženski, koji su nešto krupniji. Uvek ima mnogo više muških cvetova, kako bi se osigurala oplodnja putem pčela i drugih insekata. Jedna biljka krastavca formira u proseku 25-30 plodova. Taj broj biljka reguliše sama, zavisno od spoljnih uslova – dužine dana i kvaliteta svetlosti, toplote, vlage, mineralne ishrane, količine ugljendioksida u vazduhu itd. Za proizvodnju u zatvorenom prostoru pronađene su forme koje zameću partenokarpno, tj. bez oplodnje.
Postoje i forme sa isključivo ženskim cvetovima, ali za njihovo gajenje neophodno je pri setvi ubaciti bar 5 % biljaka sa muškim cvetovima. Muški cvetovi posle sazrevanja polena i obavljene oplodnje se suše i opadaju, da ne bi nepotrebno trošili hranu. Ženski cvetovi u povoljnim uslovima ne opadaju, ali ako se to desi, već je kasno za ispravke. Razloga za to ima mnogo.
Najčešći uzrok je izostanak oplodnje. U zatvorenom prostoru za ranu proizvodnju cvetanje krastavca pada u vreme nepovoljnih temperaturnih uslova, ispod 13 ⁰C, kada pčele ne izleću iz košnica. To može da se reši unošenjem bumbara u plastenik, koji lete ispod ove temperature, ali sigurnije je odabrati partenokarpne hibride.
Dešava se da oplodnja može da izostane prilikom nepravilnog izbora sorte ili hibrida, koji ima samo ženske cvetove, a nema u blizini oprašivača sa muškim cvetovima, koji cveta u isto vreme. Zato je vrlo važno kupiti seme u originalnom pakovanju i kod proverenog dobavljača, kako bi se izbegle velike štete od falsifikovanog semena.
Nepravilna nega, čak i pored dobre oplodnje, može da izazove opadanje ženskih cvetova. Krastavac je subtropska biljka, pa zato traži visoke temperature za svoj razvoj. Temperature ispod 15 ⁰C i iznad 28 ⁰C izazivaju loše zametanje.
Dugotrajno hladno vreme, zalivanje hladnom vodom, sadnja ili setva u senci bez dovoljno svetlosti, sve to može da dovede do opadanja cvetova i smanjenja prinosa. Poznato je da zalivanje krastavca odstajalom vodom ili iz bara i močvara, dovodi do povećanja prinosa. Hladna voda kod krastavca izaziva još i pojavu gorčine u plodu. Voda iz prirodnih stajaćih voda ima i tu prednost što u njoj ima mnogo korisnih mikroorganizama, koji biljci daju razne imunostimulatore i korisne bioaktivne materije. Gusta sadnja, sa više od 6-8 biljaka na m², zavisno od sorte i habitusa, može da bude uzročnik opadanja cvetova. Višak azota izaziva pojačan vegetativni porast na štetu generativnih organa, smanjen je broj ženskih cvetova, a i oni koji zametnu brzo opadnu.
Najbolji prinos daju semenke stare 3-4 godine.
Mlađa semena, naročito iz prošle godine, daju biljke sa manjim brojem ženskih cvetova. Tretman semena pre setve stimulatorima rasta – Cirkon, Slavol, aminokiseline i sl., može da reši ovaj problem.
