Svinje oslobađaju suvišnu toplotu gotovo isključivo putem disanja; one nemaju znojne žlezde. Druge načine oslobađanja toplote otežava debelo masno tkivo.
Moramo obratiti pažnju na temperaturu, vlagu, strujanje vazduha, toplotna zračenja, svetlost (intenzitet, trajanje i ritam), elektricitet (grmljavina), sastav vazduha, buku i tzv. socijalne faktore.
U slučaju vrućine svinje će se hladiti na sledeće načine:
- potražiće hladnije mesto ili mesto sa jačim strujanjem vazduha
- pomeriće se od grupe
- rovariće do hladne zemlje
- valjaće se (u fecesu i urinu).
Termički stres deluje na ovulaciju, gestaciju ploda, sterilitet.
Za hlađenje svinja na farmama se koriste bazeni i tuševi. U slučaju velikih vrućina, preporučljivo je dodati 3 grama vitamina C (askorbinske kiseline) u hranu.
Neophodnost hlađenja je očigledna: na 36°C, krmače prskane vodom imale su 2,35 prasadi više nego one koje nisu bile prskane.
Pri visokim temperaturama
- smanjuje se apetit
- javlja se letargija
- pobačaji su češći
- embrioni su nevitalni i manji
- povećana je embrionalna smrtnost.
Aklimatizacija traje 7-10 dana nakon izlaganja termičkom stresu. To je važno kod osemenjivanja. Temperatura u rektumu najveću vrednost dostiže 6 sati nakon stresa i pada kroz naredna 6 dana. Naravno, postoje individualne razlike među jedinkama i uslovima u kojima one žive.
Intenzitet, trajanje i način pojavljivanja stresogenog podražaja bitno utiču na učinak stresa. Spora pojava nadražaja ostavlja veću mogućnost prilagođavanja.
