Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši.
Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.
Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom.
Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.
Dužina dana ili nedovoljan intenzitet svetla
Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja.
Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava.
Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti.
Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta).
Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega.
Sledeći važan momenat je neškodljivo uklanjanje uginule živine.
Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja.
Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:
nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje),
premeštanje i manipulacija,
paraziti (spoljašni i unutrašnji često mogu biti uzrok stresa),
grabljivice (sove, mačke, psi, pacovi itd).
