Kajsija može da se sadi u toku zimskog mirovanja – od opadanja lišća u jesen do kretanje vegetacije u proleće. U našim klimatskim uslovima sadnja se obavlja kasno u jesen ili rano u proleće.

Što se tiče jesenje sadnje ona je znatno bolja od prolećne.

Kajsije posađene u jesen ranije kreću, brže rastu i bolje se razvijaju naredne godine.

Ukoliko se sadnja ne obavi u jesen, treba nastojati da se ona obavi što ranije u proleće, po mogućstvu do sredine marta.

Što je sađenje kasnije slabiji je prijem i porast posađenih voćaka. Kasno posađene sadnice su veoma osetljive na sušu, pa ih treba češće zalivati. Prolećno sađenje može se preporučiti na područjima gde su česti jaki zimski mrazevi sa temperaturom (ispod -25 °C).
Pošto je završena fina priprema zemljišta, razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju, kao i kopanje jamića, pristupa se pripremi sadnica za sadnju. Ukoliko se sadnja obavlja u proleće preporučuje se da se korenovi istrapljenih sadnica potope u vodu (12-24 h) da bi sadnice povratile svežinu.

Pre sadnje neophodno je izvršiti pregled sadnica i skraćivanje žila. Pregled se sastoji od detaljne kontrole korenovog sistema i nadzemnog dela sadnice. Pri čemu se mora obratiti pažnja da nema mehaničkih oštećenja, da sadnice nisu počele da se suše ili da nisu izmrzle. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice treba odstraniti. Povređene žile na sadnici treba odstraniti odsecanjem do zdravog mesta, dok se zdrave žile skraćuju na dužinu od 20-25 cm da bi se  osvežili preseci. Žile se orezuju oštrim voćarskim makazama, tako da presek bude gladak i što manji (prav a ne kos).
Preporučuje se da se koren sadnice pre sadnje umoči u “kašu“ koja se sastoji od jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode. U vodu treba dodati i neki fungicid u ciljudenzinfekcije žila.

Uloga kaše je veoma značajna pogotovo ako se sadnja obavlja u proleće. Ona “oblači“ koren prekrivajući ga zemljišnom skramom, što omogućava bolji kontakt žila sa okolnom zemljom. Pri sadnji treba strogo voditi računa o dubini sadnje. Sadnice treba saditi na istu dubinu na kojoj su bile u rastilu, pri čemu spojno mesto sadnice treba da bude iznad nivoa zemlje. Preduboko posađene sadnice kasnije prorode i slabije rađaju, dok su plitko posađene sadnice osetljive na sušu. Na lakšim zemljištima i na terenima izloženim dejstvu erozije sadnice se obično sade nešto dublje (2-3 cm) nego što su bile u rastilu. Ako se zemljište nije dovoljno sleglo sađenje se obavlja nešto pliće. Žile sadnica treba zrakasto rasporediti, posle čega se koren pokrije sitnom i plodnom zemljom.
Sadnica se povremeno protrese da zemlja uđe između žila. Kada su žile pokrivene slojem zemlje debljine od 5-10 cm vrši se gaženje oko sadnice da bi se uspostavio što bolji kontakt sadnice i zemlje.

Nakon toga se dodaje zgoreli stajnjak u količini 5-10 kg po sadnici koji se izmeša sa tankim slojem zemlje, pored toga u jamić se dodaje oko 100 g kompleksnog mineralnog đubriva NPK (formulacije 8:16:24 ili slične). Neposredno po sađenju vrši se zalivanje sa 10-15 l vode po sadnici.Voda se dodaje u jamić koji nije popunjen do kraja, sačeka se da ona dobro upije, a zatim se jamić popuni zemljom do vrha. Na kraju se oko sadnice može napravi mali banak od zemlje u obliku činije koji služi za zadržavanje kiše ili vode od zalivanja.