Sadna vinove loze hidroburom u znatnoj meri olakšava sadnju i smanjuje njene troškove. Može da se primenjuje na svim tipovima zemljišta, osim na jako kamenitim. Rupa za sadnju se buši uz pomoć mlaza vode pod pritiskom. Agregat za ovaj način sadnje se sastoji iz obične vinogradarske prskalice (atomizera), dva duža gumena creva (oko
5m), na čijim krajevima se nalaze specijalne metalne sadiljke, jednostavne konstrukcije. To je metalna cev dužine oko 1 m, prečnika 5-6 cm, koja ima dva rukohvata na gornjem delu sa slavinom za regulisanje protoka vode. Vrh sadiljke je konusno izveden sa nekoliko otvora kroz koje izlazi voda pod pritiskom. Atomizer može da bude bilo kog tipa. Potrebno je da ima pumpu za stvaranje pritiska i izvode za tečnost. Tehnika bušenja rupa je vrlo jednostavna.

Voda iz rezervoara posredstvom pumpe dolazi kroz crevo u hidrobur pod pritiskom od oko 2 bara. Pod dejstvom mlaza vode i blagog pritiska na sadiljku koji vrši radnik, napravi se rupa za kalem, koja kada se izvadi sadiljka, ostaje napunjena vodom i muljem. Za jednu rupu je potrebno oko 2 litra vode. Dubina rupe se reguliše graničnikom koji može biti pričvršćen na vertikalnom delu bušilice, na udaljenosti od oko 35 cm. Naime, rupa ne treba da bude dublja od dužine kalema, jer u tom slučaju postoji opasnost da, kada se voda upije, žile ostanu u vazduhu. U izbušenu rupu koja ima prečnik oko 6 cm, se odmah postavlja   kalem čije su žile skraćene na dužinu 2-2,5 cm.

Na taj način se mulj istaloži na žile, što omogućuje dobar kontakt između kalema i zemljišta. Pored ovoga, da ne bi ostala šupljina pored kalema, može se još i ubodom sadiljke pritisnuti zemlja uz kalem. Ovo se vrši tek kada se voda upije, drvenom sadiljkom.Radnik koji vrši zatvaranje rupa, može pre uboda sadiljke za zatvaranje rupa ubaciti nekoliko grama insekticida. U zavisnosti od tipa zemljišta učinak se kreće od 300-600 rupa na sat (za 8 sati oko 1 ha).

Preporučljivo je da se u blizini nalazi cisterna sa vodom. Pri ovakvoj organizaciji rada istovremeno se sade dva susedna reda, a u nekim zemljama ovu tehniku su toliko usavršili da se istovremeno sade po 4 pa čak i 6 redova. Najveći nedostatak ovakvog način sadnje je u tome što prilikom sadnje ne može da se
vrši đubrenje organskim đubrivom.

Kalemovi koji se posade u jesen, krenu sa otvaranjem lisnih pupoljaka u proleće sledeće godine. Na taj način odmah vidite koji se kalem nije primio i imate vremena da ga zamenite novim; tako su svi kalemovi u vinogradu ujednačena starosti. Kod prolećne sadnje morate da sačekate do jeseni, ili proleća sledeće godine.