Obroci za krave muzare u svakom slučaju treba da odgovaraju njihovim potrebama. Da bi u potpunosti obrok podmirio potrebe jedne određene životinje,  on treba da odgovara i trenutnom fiziološkom stanju. Da bi se razvile maksimalne proizvodne sposobnosti muznog grla, obrok tj. ishrana se mora tako i uskladiti. Što je proizvodnja viša, to je i usklađenost obroka značajnija. Obroci krava muzara treba da budu dovoljni po količini, dobro izbalansirani, raznovrsni, jednostavni za rukovanje, da ne sadrže štetne primese i da su ekonomični. Kada sve ove uslove zadovoljimo, obrok predstavlja kombinaciju odgovarajučih hraniva prema potrebama jednog grla.

U ishrani krava muzara, kvalitetna kabasta hraniva predstavljaju osnivni izvor energije i hranljivih materija. Ukoliko su kabasta hraniva boljeg kvaliteta, utoliko je potrebno manje koncentrovanih hraniva i obratno. Kabasta hraniva lošijeg kvaliteta nepovoljno utiču na konzumiranje i varenje, zbog čega će se povećati potrebe u koncentratima.

Količina koncentrata u obroku krava muzara zavisi od kvaliteta kabastih hraniva i mlečnosti krava. Često i cena koncentrovanih i kabastih hraniva određuje kog će hraniva biti više ili manje u obroku. Što je ova razlika manja, to će i učešće koncentrovanog hraniva viti veće, i obrnuto. U obrocima krava visoke mlečnosti sa koncentratom se mora podmiriti bar 40% njihovih potreba u energiji.

U zimskom periodu ishrane seno lucerke (livadsko seno) i kukuruzna silaža predstavljaju osnovna i najvažnija hraniva.

U toku letnjeg perioda za ishranu krava muzara treba koristiti što veće količine zelene kabaste hrane. Velike količine hranjivih materija iz zelene kabaste hrane su lako dostupne tj. najlakše ih usvaja organizam. Uz manju količinu sena, a radi obezbeđenja suve materije i sirove celuloze neophodne za varenje.

U ishrani krava muzara važno je odrediti veličinu dnevnog obroka prema određenoj količini mleka. Maksimalno varenje hranljivih materija odvija se samo prema veličini obroka koja odgovara zapremini organa za varenje. Opterećenost organa sa suvišnim količinama hrane nepovoljno će uticati na tok varenja, kao i na samo zdravlje životinje, pa ček i isključenje iz proizvodnje.

Uobičajeno je da se veličina obroka za krave meri i izražava količinom suve materije. Prema velikom broju ispitivnaja, zasušenim kravama je potrebno obezbediti na 100kg telesne mase –2kg suve materije u toku jednog dana.

Potrebe krava u laktaciji su dosta veće ali ne treba da pređu 4,0-4,5kg suve materije na 100kg telesne mase. Krave koje u toku jednog dana proizvedu 25 kg mleka na 100kg telesne mase, mogu da konzumiraju 3,5 – 4,5kg suve materije. To praktično znači da krava teška 500kg u toku 24 časa može da konzumira 17,5 – 22,5 kg suve materije.