Mnogi pčelari imaju  svoj sistem rada, i smatraju  ga najboljim,  što je sasvim normalno. Ali postoji nešto gde se moramo složiti,  ispravno je samo jedno rešenje, a može se ostvariti na više načina, pčela provetrava košnicu u nekoliko slučajeva.

• Radi obezbeđenja gnezda spoljnim svežim vazduhom i odstranjenjem ugljen-dioksida koji se obrazuje kao rezultat razmene materija u telu pčela i larvi. To je naročito potrebno kada se broj pčela u društvu znatno uveća, i postoji dosta legla.
• Kada spoljna temperatura dosta poraste.
• Kada treba otstraniti suvišnu vodenu paru iz gnezda, koja nastaju isparavanjem svežeg nektara, čime se olakšava i ubrzava sazrevanje meda.

Provetravanje obavlja grupa pčela koje nazivamo   vetrilice, koje svrstane u redove ispred i iza leta snažnim treperanjem krila stvaraju vazdušnu struju koja teče iz unutrašnjosti košnice napolje.

To se može primetiti kod dimljenja pčela, kojom brzinom pčela izbacuje dim kroz leto vraća ga nazad.

Provetravanje košnice u toku leta mora biti mnogo intezivnije, posebno kada je spoljna temperatura visoka, kada je priliv nektara povećan i u toku sazrevanja meda. Ulaz košnice treba sistematski da se širi uporedo sa jačanjem društva. Kada se primeti veliki napor pčela na provetravanju košnice (na letu kod kojih treba otvoriti sva okrugla leta na telima.

Posebno se odnosi kod selidbe obezbediti maksimalnu ventilaciju, provetravanje.

Provetravanje košnica se ostvaruje uglavnom preko ulaznog otvora (leta) preko varaozne podnjače, zatim poklopnim daskama sa mrežom, svim okruglim letima na telima.

Sada ću se malo pozabavati baš tim problematičnim zimskim uslovima, kada nam se događa da nam buđave ramovi, a nismo ni svesni da smo sami izazvali to.

Kada postoji samo donji ulaz leto kao što pojedine naše kolege zagovaraju tu tehnologiju tada nastaju najveći problemi. Ima jedno leto odozgo smo stavili u zbeg nekoliko novina,  da košnicu utoplimo,  jer nismo stigli novine pročitati pa da sačekaju, sada nam hladan vazduh nadire spolja kroz ulazni otvor, pošto je teži, taloži se na dnu košnice i tek kada se zagreje, postepeno se podiže uvis.

Topliji i vlagom zasićen vazduh iz gornjeg dela košnice,  ne može slobodno da izlazi napolje, već se postepeno spušta niz zidove, hladi se i obrazuje vodene kapi koje vlaže zidove košnice i krajnje satove. Pčelar učesnik u lošoj pripremi za uzimljavanje.

Bolja ventilacija se stvara ako košnica ima samo gornji ulaz (leto).  Čist hladan vazduh ulazi odozgo, i pada prema dnu, a topao, vlagom i ugljen – dioksidom zasićen vazduh diže se uvis,  i izlazi kroz gornji ulazni otvor.

Kada košnica ima doljnje i gornje otvore (leta),  doljnje leto u toku jeseni polako počinje da se smanjuje a gornje otvori, doljnje smanjuje se lagano do skoro potpunog zatvaranja ostavi mu se otvor za jednu pčelu.

Zimska ventilacija košnice ima veliki značaj za dobro i pravilno prezimljivanje pčela. Ono se mora obezbediti još početkom jeseni.