Do novogodišnjih i božićnih praznika ostalo je  mesec  i nešto dana, a prodavci cveća bi trebalo da već krenu sa prodajom   Božićnih  zvezda.  Celokupna situacija sa koronavirusom, je poremetila sve, ali valjda će i ovo proći.

Božićna zvezda (lat.Euphorbia pulcherrima) je biljka iz porodice Euphorbiaceae, poreklom iz Meksika. Botaničko ime euforbija je dobila po Euphorbusu, omiljenom doktoru numidijskog kralja Jube koji je, prema predanju, prvi upotrebio otrovan sok božićne zvezde kao lek. Još je zovu i poinzecija po Robertu Poinzecu koji je prvi doneo ovu biljku u Severnu Ameriku.

Božićna zvezda u prirodi raste kao grm visine do 3 metra, a kao saksijska biljka poraste na visinu 30-45 cm i znatno je gušća. U svetu je opšte prihvaćena kao jedan od simbola božićnog praznika iako je u Evropu stigla tek u 18. veku. Doneta je iz Meksika gde se uzgajala vekovima, i prema verovanju božićna zvezda svoj izgled duguje astečkoj boginji, kojoj je zbog neuzvraćene ljubavi prepuklo srce. Legenda kaže da je iz kapljica njene krvi izrastao vatreni cvet jarocrvene boje okružen tamnozelenim listićima.

Zanimljivo je da ono što mi nazivamo cvetomima ove biljke, to je zapravo crveno lišće u listići koje okružuje gotovo neprimetne cvetove. Cvet je vrlo mali i sastoji se od zelenih ili žutih bobica, sakupljenih u štitastu cvast na kraju grane, okruženih vencem listova koji u vreme cvetanja dobijaju sjajnu i intezivnu crvenu boju. Uloga brakteja je da različitim bojama privuku insekte koji oprašuju biljku.

Božićna zvezda kao fotoperiodična biljka zahteva karakterističnu i dugotrajnu negu, idealna temperatura na kojoj raste je 12-25 °C, a optimalna temperatura za vreme cvetanja je između 15-18 °C. Potrebna joj je velika vlažnost vazduha, stoga valja prskati svaki dan zeleni deo biljke pazeći da brakteje i cvetovi ostanu neprskani. Da bi procvetala, zahteva najmanje 12 do 14 sati tame svake večeri pa zato i kažu za nju da je biljka kratkog dana. Da bi se unapredilo cvetanje krajem oktobra biljku treba prekriti tamnim platnom, kutijom ili nekim sličnim tamnim neprozirnim materijalom u trajanju od najmanje 14 sati dnevno (od podneva do narednog jutra) svakog dana. Ovako skraćivanje dana treba vršiti svakodnevno oko 8 nedelja. Ukoliko do biljke dopre i tračak svetla narušiće proces formiranja crvenih listova.

Ova biljka voli mekanu, dobro nađubrenu, humusnu zemlju uz dodatak malo peska. Traži dosta svetlosti, ali joj najviše odgovara filtrirana svetlost, jer direktni sunčevi zraci mogu oštetiti listove. Zahteva visoku vlažnost vazduha i drži se u podmetaču s vlažnim kamenčićima, ali bi trebalo voditi računa da ne bude ni preobilno zalivana. Kada jednom procveta ne bi je trebalo mnogo pomerati sa mesta na kome se nalazi, jer se lako može dogoditi da sama biljka odbaci cvetove, čak i listove.

Posle opadanja brakteja (crvenih listova) božićnu zvezdu treba ostaviti da miruje oko 2 meseca na nešto nižoj temperaturi (12-16 stepeni), kako bi biljka mogla cvetati i sledeće zime. U periodu mirovanja zalivati oskudno, dopuštajući da se kompost gotovo isuši. Kada Božićna zvezda završi sa cvetanjem i krene da otpada (negde u martu) sve grane skratite oštrim nožem na oko 10-15 cm ili na jednu trećinu njene ukupne visine, iznad korenovog čvora (mesto grananja), da bi se omogućilo cvetanje sledeće godine, zato što se cvet formira na jednogodišnjim granama. Stavite je na malo hladnije mesto (najniže na oko 10-15 °C), sklonite sa direktnog sunca i smanjite zalivanje.

Božićna zvezda se lako razmnožava iz pelcera, najbolje u junu. Pelcere veličine oko 10 cm bi trebalo do polovine potopiti u vruću vodu i tako držati 3-4 sata kako bi se sprečilo isticanje mlečnog soka jer on se pri sušenju stvrdne i napravi čep na bazi reznice tako da žile ne mogu da poteraju pa takve reznice propadaju. Odsečeni delovi se mogu ožiliti u mešavini zemlje i šljunka na temperaturi od 21 °C, pod folijom ili staklom. Ožiljavanje traje 2-3 nedelje i preporučuje se korišćenje fitohormona za ožiljavanje u malim saksijama, obavezno ih redovno zalivajte i prskajte listove. Ubrzo po presađivanju pojaviće se mladi izdanci. Ponovo je presadite 4-6 nedelja pre cvetanja. Na glavnoj biljici, sa koje su uzeti pelceri, mlečni sok treba odmah posuti pepelom od cigarete, suvim peskom ili prašinom drvenog uglja. Gubitak soka oslabljuje biljku, pa ukoliko ga je mnogo isteklo ne postiže se ponovo cvetanje. Ovo je neophodno i kako bi se ostatak biljke zaštitio od infekcije.