Već neko vreme se razmišlja i raspravlja o automatizaciji poljoprivrede. Takozvana „nova agrikulturalna revolucija“ počela je u septembru 2017. godine u Britaniji, kada su u okviru projekta Hands Free Hectare automatizovane mašine, kojima se upravlja na daljinu, počele da obrađuju polja.
Tim stručnjaka sa Harper Adams univerziteta je tom prilikom završio proces proizvodnje, a bez toga da je ljudska noga kročila na zemljište koje se obrađuje. Poljoprivredni poslovi odavno uključuju različite mašine, ali je ovo bio prvi put da je proces od početka do kraja automatizovan. Radi se o potpunoj digitalizaciji koja uključuje veštačku inteligenciju, digitalnu povezanost, robote, dronove, te druge mašine koje započinju novu revoluciju i postavljaju temelje za veliki promene unutar ovog dela industrije.
Nekada davno žetva je podrazumevala angažovanje svake radno sposobne osobe u selu, a usevi su se savladavali uz pomoć primitivnih alata. Naučna i inženjerska otkrića su u poslednjih dvesta godina bitno olakšala i izmenila taj proces, te je mehanizacija umanjila potrebu za ljudskom radnom snagom. Upravo zbog toga postoje određeni strahovi da će roboti i samoupravljive mašine dodatno smanjiti potrebu za običnim radnicima, pa stručnjaci pokušavaju da objasne da će stara radna mesta zameniti nova, što znači da bi vozač traktora u tom novom poretku mogao da bude upravitelj čitave flote mašina, koju bi uz pomoć pametnog telefona kontrolisao sa udaljenosti.
