Biotehnički i informacioni inženjering godišnje može da upiše 40 studenata – 30 se školuje o trošku države, dok je deset samofinansirajućih. Inženjeri tog profila nedostaju na tržištu. Često se dešava da se zapošljavaju još tokom studija.

Nadam se da ću naći neki posao u poljoprivredi, a shodno tome što su sve moje kolege, odnosno starije kolege koji su završili već stekli neko zaposlenje u prestižnim firmama, nadam se da ću tako i ja“, kaže Mitar Davidović student master studija.

Biljana Bošković doktorand priča da kada je upisala taj smer pre svega se odlučila zbog toga što se njeni bave poljopriredom, a i poseduju dosta mehanizacije.

„Samim tim sam htela da unapredim našu proizvodnju i tokom studija dosta su mi se vrata otvorila gde mogu da radim“, ispričala je Boškovićeva.

Studijski program je zasnovan u saradnji sa privredom, jer precizna poljoprivreda ulazi na velika vrata i u sistem obrazovanja, kažu profesori.

„Ne možemo raditi analizu savremene poljoprivredne proizvodnje ako nismo prikupili dovoljno kvalitetnih i dobrih informacija i sa zemljišta i od biljki i iz atmosfere i upravo inženjeri ovog profila mogu da odgovore na zahteve te savremene buduće proizvodnje“, napominje Miloš Pajić direktor instituta za poljoprivrednu tehniku.

Đorđe Mišković, izvršni direktor „KITE“ DOO Novi Sad napominje da srpska poljoprivreda treba da dobije deficitarni kadar inženjera.

„Ako ovu šansu prepoznaju i poslodavci, smatramo da je ovo još jedan od načina zaustavljanja procesa odliva mozgova“, dodaje Mišković.

Inače, nauka o hrani i tehnologija hrane je najuspešnija srpska naučna disciplina na Šangajskoj listi.