Ishranom junica može da se utiće njihov porast, oplodnje pri prvom osemenjavanju, na mlečnost kako u prvoj laktaciji tako i na dalje i opšte na zdravlje i dalje korišćenje. Da bi se shvatilo koliko je ishrana bitna za mlečnost u prvoj laktaciji, treba znati kako se razvija mlečna žlezda ( vime ).
Mlečna žlezda se formira još dok je tele u majčinoj utrobi, ali je tkivo u kojem se stvara mleko, pri rođenju još uvek nerazvijeno. Nasuprot tome, razvijeno je vezivno tkivo koje je takođe sastavni deo vimena ali ne utiče na stvaranje mleka a uporedo sa njim razvijen je i sistem krvnih sudova. U prvih nekoliko meseca, mlečna žlezda raste istom brzinom kao i telo životinje, a posle 2 – 3 meseca uzrasta ona počinje da raste brže od tela . Tada je naročito brz porast masne podloge i kanala koji se granaju u njoj. Ovako brzi rast ćelija vimena je u tesnoj vezi s razvojem reproduktivnih organa junice i prestaje pri pojavi puberteta ili kratko nakon toga.

U toj fazi razvoja, mlečne žlezde junice su teške oko 2 do 3 kg, od čega je sekretorno tkivo ( tkivo u kojem se stvara mleko ) samo 0,5 do 1 kg. Neposredno pre osemenjavanja i neko vreme nakon toga, vezivno tkivo čini oko 85% mlečne žlezde junice. Tek pri kraju steonosti njegovo učešće se smanjuje na 40%, a deo vimena u kojem se stvara mleko zauzima 60%. Kada se junice hrane tako da ostvaruju visoke dnevne priraste u periodu do puberteta to ima negativan uticaj na rast mlečnie žlezde, i to počev od 3. meseca života. Obroci sa viškom energije ( više silaže, više koncentrata ) dovode do prelaska u tovnu kondiciju grla i nepovratnog odlaganja masti u vimenu, koje smanjuje izgradnju tkiva u kojem se stvara mleko.

To po pravilu dovodi do manje mlečnosti u prvoj, ali i u sledećim laktacijama. Ovo nije jedina šteta prekomerne ishrane junica. Druga posledica je tzv. tovni sterilitet. Zbog malih i nedovoljno razvijenih jajnika po pravilu izostaje pravovremena oplodnja i kasni se sa ulaskom i u reprodukciju i u proizvodnju mleka i eksploataciju grla.