Prva prolećna zaštita višegodišnjih voćnih zasada je postala svake godine  redovna mera i smatra se startnom zaštitom. U cilju postizanja što većeg uspeha, prilikom izvođenja ove mere potrebno je blagovremeno obaviti zimski pregled zasada i utvrditi vrste i stepen prisustva patogena i štetočina. Na tržištu postoji dovoljan broj efikasnih preparata kojima se može smanjiti brojnost štetnih bioloških agenasa i olakšati zaštita velikog broja voćnih vrsta i vinove loze.

Mi se hranimo sa onim što nam ostane od bioloških agenasa: patogena, štetočina i korova. Voćari i vinogradari u svojim zasadima provode mnogo vremena, jer se druže tokom cele vegetacije, ali i u fazi mirovanja preduzimaju potrebne agrotehničke mere kako bi obezbedili povoljne uslove da u rano proleće startuju sa hemijskom zaštitom kao jednom od vrlo važnih operacija u integralnoj proizvodnji voća i grožđa.

Prilikom rezidbe se skidaju preostali mumificirani plodovi koji su jedni od izvora zaraze za narednu vegetaciju. Zaoravanje otpalih listova na dubinu od 20 cm, takođe se smatra vrlo važnom nepesticidnom merom koja smanjuje potencijal zaraze. U proleće uvek treba pliće obaviti oranje nego u jesen, kako se ne bi izvadilo zaorano lišće koje u sebi ima infekcinog potencijala. Neki voćari, koji su zatravnili međuredni prostor u svom zasadu, umesto jesenjeg oranja praktikuju da sakupe opalo zaraženo lišće i iznesu ga iz voćnjaka.

Za koštičave voćne vrste sa zaštitom se počinje u jesen, po opadanju skoro svih  listova. Primenom preparata na bazi bakra dezinfikuju se mesta gde je list bio, a ne izvodi se zaštita listova.

Protiv bakteriozne plamenjače na jabučastim voćnim vrstama primenjuju se fungicidi na bazi bakra preventivno (zvanično nisu registrovani), Bordovska čorba, Kuprablau wp, Cuproksat, Kupragrin, Blauvit, Funguran- OH, Fungohem – SC ,Bakarni oksihlorid 50, Cuprozin 35 WP ,Beveblau kreč

Poželjno je da se za startno prskanje preparatima na bazi bakra povećaju količine za 50%, bez opasnosti po fitotoksičnost.

Kod svih navedenih fungicida karenca je OVP (obezbeđena vremenom primene).

Kovrdžavost lista breskve se mora sprečiti, jer se ne može lečiti, pa se sa zaštitom breskve od kovrdžavosti lista počinje po opadanju listova u jesen, a nastavlja u proleće pred pucanje pupoljaka. U praksi se često zakasni, pa se i pored izvedene zaštite pojave simptomi. Više tretmana se mora obaviti do pojave zelene tačke koja se smatra kao poslednja fenofaza u borbi protiv ove vrlo opasne bolesti na breskvi (jesenje i prolećno plavo i na kraju primena preparata na bazi Cirama, Hlortalonila, Dodina, Ditianona idr.).