Sneg i vreme hladnije nego što je uobičajeno za početak aprila odgodili su setvu ratarskih kultura, ali ne zadugo, smatraju stručnjaci, tako da će kukuruz, soja, suncokret biti posejani u narednih sedam do 10 dana, čim se zemlja zagreje iznad osam stepeni.

Niske temperature, s druge strane, mogle bi da naškode šljivama i kruškama, ali bi uprkos tome za voće u Srbiji ova godina mogla da bude najrodnija u poslednjih osam.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Danas da to što se kasni sa setvom kukuruza, soje, suncokreta nije veliki problem.

„Godinama smo ranije imali problem sa nedostatkom vlage, ovoga puta je ima viška, čak i toliko da mašine ne mogu da uđu u njive i seju. Zemlja bi morala da ima nekih plus osam stepeni temperaturu, jer u hladnu nije dobro stavljati zrno i zbog toga stručnjaci preporučuju da se sačekaju optimalni uslovi. Krajem nedelje će doći do otopljenja tako da bi za nekih sedam, najviše 10 dana sve trebalo početi“, ističe Galetin i dodaje da problema neće biti naročito sa kukuruzom jer se poslednjih godina seju rani hibridi, sa kratkim vegetacionim periodom i njima u principu i nije problem ako setva zakasni i do 10 dana.

Kada zrno uđe u zemlju, objašnjava on, bilo bi idealno da krene sa vegetacijom, da ima toplu zemlju i dosta vlage, da ima dobru pripremu. U ovakvoj situaciji gde je dosta vlage, zrno miruje, nema aktivnosti i najgora varijanta je da se jedan deo semena ne aktivira, jer nije normalno da dugo bude u zemlji.

„Generalno to što se kasni sa setvom neće bitno uticati na prinose ove godine“, naglašava Galetin.

Za konkretne prognoze još je rano, ali je činjenica da se hektarski prinosi iz godine u godinu dižu kada se radi o primarnim ratarskim kulturama.

„Mi i dalje, međutim, spadamo u onu vrstu zemalja koje u najvećoj meri zavise od agrometeoroloških prilika. Male površine, pod malim zalivnim sistemima, dobar deo poljoprivrednika ne primenjuje punu agrotehniku. Srećom, poslednjih godina raste svest poljoprivrednih proizvođača o potrebi ulaganja u agrotehniku, tako da boljitka ima“, kaže Žarko Galetin.

Kukuruzom bi ove godine, prema podacima Udruženja Žita Srbije trebalo da bude zasejano oko milion hektara, sojom od 240.000 do 250.000 hektara, a suncokretom od 200.000 do 220.000 hektara.

Sneg i niske temperature u aprilu mogle bi kada se radi o voću da nanesu štetu šljivi i kruški, kaže za Danas Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Međutim, uprkos tome i izmrzavanju voća koje smo imali početkom godine ova bi za voće u Srbiji, smatra on, mogla da bude jedna od najrodnijih godina još od 2013.

„U poslednjih deset godina imamo prosečno više temperature u januaru, februaru i prvoj dekadi marta i to utiče na brži razvoj generativnih pupoljaka, kod breskve i kajsije pogotovo. Imali smo malo niže temperature i sada u februaru i martu i tada je došlo do izmrzavanja, neke sorte su izmrzle do 50 i 60 odsto, a druge do pet ili 10 odsto. Moja procena je da će prinos biti veći za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu jer je jako veliki potencijal“, ističe Keserović.

Ukoliko temperatura narednih dana bude išla do minus tri ili četiri najugroženije će biti šljiva i kruška, napominje on, jer su one u fazi cvetanja, koja je zajedno sa fazom precvetavanja najosetljivija.

„One bi mogle da pretrpe veće štete, trešnje bi izdržale te temperature, dok za jabuku ne bi trebalo da bude značajnijih problema. Ukoliko prođe sve kako treba i bez obzira na izmrzavanje koje smo imali potencijal je toliki da očekujem da ovo bude jedna od najrodnijih godina u Srbiji od 2013“, ističe naš sagovornik.

Keserović kaže da su mnogi voćari pripremljeni za niske temperature i da postoje razni načini kako da sačuvaju biljke, od bala slama koje se stavljaju oko voćnjaka i koje se pale kada se živa spusti na minus jedan do antifrost sistema i mašina koje izbacuju topli vazduh.

„Sve više se ulaže u voćarstvo i to se i vidi naročito kod jabuka kojih smo 2017. imali na 25.000 hektara, sada ih je sigurno zasađeno na 28.000 hektara i tu je najveći pomak napravljen jer se proizvodi 500.000 tona. Prinos jabuka je 2002, na primer, bio 100.000 tona“, ističe Zoran Keserović i kaže da je i dalje najviše hektara pod šljivom, ali da su pomaci vidljivi kod brojnih sorti poput borovnice koju smo prošle godine izvezli za 16 miliona evra.