Uspešna proizvodnja paprike na otvorenom polju podrazumeva primenu važnih agrotehničkih mera kao što su kultiviranje i okopavanje, navodnjavanje i prihrana. Kultiviranje paprike ima za cilj obogaćivanje površinskog sloja zemljišta a vazduhom, održavanje vlage i mehaničko uništavanje korova. Ova mera nege se obavlja u toku vegetacije, sve dok biljke ne sklope redove, a prva se obavlja dve nedelje nakon rasađivanja.

Posle svakog navodnjavanja ili posle svake jače kiše treba izvršiti međuredno kultiviranje, da ne bi došlo do obrazovanja jake pokorice. Dubina prva dva kultiviranja ne sme biti veća od 3 – 5 cm, ostala kultiviranja treba obavljati na dubinu od 5 – 7 cm. Pored kultiviranja, paprika izrazito dobro reaguje i na okopavanje. Ova mera nege je značajna da uništi korov u redu i da rastrese zemljište u zoni korenovog vrata. U toku vegetacije treba obaviti 2 – 3 okopavanja, na dubini 5 – 7 cm. Prvo okopavanje treba obaviti zajedno sa prvim kultiviranjem. Zemljište za sadnju paprike mora biti povoljne vlažnosti. Treba izbegavati rasađivanje u prevlažno zamljište. U slučaju da je zemljište suvo, dobro je izvršiti zalivanje dan – dva pre sadnje u količini 20 – 30 litara/m2.

Kada se zemljište prosuši pristupiti sadnji. Ako se sadnja mora obavljati tokom čitavog dana, onda treba prekinuti od 13 do 16 časova kao i po vetrovitom vremenu. Nakon sadnje papriku ne treba zalivati velikim zalivnim normama. Ako je zemljište zaliveno pred sadnju, onda je dovoljno oko 10 l/m2 . Za vreme toplog vremena zalivnu normu od 10 – 15 l/ m2 treba ponoviti 2 – 3 puta. Nakon ukorenjavanja papriku treba zaliti sa oko 20 – 30 l/m2 . Nakon 5 – 7 dana treba izvršiti kontrolu stanja useva i popunu praznih mesta, nakon čega je potrebno opet izvršiti navodnjavanje. Uravnotežena ishrana tokom vegetacionog perioda postiže se đubrenjem adekvatnim količinama i odgovarajućim formulacijama mineralnih đubriva, zbog toga je važno raditi kontrolu plodnosti zemljišta kako bi se preporuke za prihranu davale na osnovu stvarnih potreba paprike u hranivima a samim tim postiže se ekonomičnost proizvodnje.

Prihranjivanjem treba da se obezbedi ujednačeno snabdevanje biljaka hranivima tokom rasta i razvića, a naročito u vreme povećanih potreba za vodom. Stalnim navodnjavnjem povćano je ispiranje hraniva, a istovremeno je povećano i usvajanje hraniva od strane biljke. Radi ekonomičneKod paprike su potrebna dva prihranjivanja, kako sa azotom, tako i fosforom i kalijumom.

Prvo prihranjivanje obavlja se posle prijema biljaka sa ¼ od ukupne količine azotnih đubriva (150-200 kg/ha KAN-a ) i to 2 – 3 nedelje nakon sadnje. Drugo prihranjivanje se obavlja u fazi punog cvetanja i zametanja plodova ¼ N i 1/3 P i K đubriva od ukupne količine. Posle svakog prihranjivanja neophodno je navodnjavanje, zbog unošenja đubriva u zemljište. Nakon toga treba obaviti međuredno kultiviranje i okopavanje, kako bi azot bio pristupačan biljkama. Tokom vegetacije kod paprike se može obaviti i folijarna prihrana u cilju obezbeđenja boljeg porasta i zdravstvenog stanja biljaka, dodavanjem različitih folijarnih đubriva sa makro i mikro elementima. Neophodno je obezbediti dovoljno hraniva u pristupačnom obliku tokom celog vegetacionog perioda. Dobro izbalansirana ishrana omogućuje biljkama da bolje podnosu i brže prevaziđu stresove kakvi su suša, niske i visoke temperature, previše vlage, otpornije su na bolesti pa je njihova zaštita svedena na najmanju meru.