Maj je definitivno mesec kad ovo voće vlada pijacama i supermarketima. Međutim, kad ih kupimo, primećujemo da većina nema ni ukus ni miris, zbog čega nam je svima prva pomisao „odakle su uopšte stigle ove jagode?“
Na prvi pogled čini se da ih je nemoguće razlikovati, ali mi vam odajemo nekoliko trikova kako da na pijačnim tezgama, ili u prodavnicama nepogrešivo odaberete domaće jagode, bez obzira šta prodavac priča.
U Srbiji postoji oko 50 sorti jagoda, ali kao najbolje su se pokazale četiri – Kvin Eliza, Alba, Džoli i Kleri. Nekako su se one najbolje adaptirale na našu klimu, daju izdašne plodove koji su izuzetno ukusni i slatki. Za razliku od uvoznih jagoda domaće uvek imaju jak, prepoznatljiv i intenzivan miris. Sočnije su i ukusnije od uvoznih, ali i nemaju uvek istu boju, pa ni ukus sa svih strana. Razlog je u neravnomernom prirodnom padu sunčeve svetlosti tokom razvoja i sazrevanja ploda.
Za razliku od uvoznih koje su gotovo sve jednakog i savršenog oblika, domaće jagode najčešće nisu iste ni po veličini, ni po boji. Mnogo brže propadaju od onih iz inostranstva zato što su najčešće tretirane sa manje pesticida. Peteljka je sledeća stvar na koju treba da obratite pažnju. Naime, domaće jagode imaju svežu, svetlo zelenu peteljku i lišće zato što su nedavno ubrane, dok kod onih uvoznih peteljka poprimi tamno zelenu boju. Domaće jagode su gotovo iste boje spolja i iznutra, a takođe su i pune onih sitnih semenki koje vas možda nerviraju kada zapadnu za zube, dok su kod uvoznih semenke krupnije. Uvek birajte jagode koje su na dodir čvrste, ali ne i potpuno tvrde. Izbegavajte one koje su meke i zgnječene.
