U toku juna nastavljamo sa svim onim poslovima koje smo počeli i koje nismo uspeli da zavrsimo maja meseca. Ako je bilo dobre bagremove paše potrebno je izvršiti oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Nekih petnaestak dana posle prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica, ali je potrebno najmanje dve trećine saća sa medom treba da bude zatvoreno, takav med sadrži 18 do 20% vode.
Veoma je bitno obratiti pažnju kako lagerovati zreo med,obavezno ga pakovati u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage.
Drugi najvažniji posao na samom pčelinjaku je umnožavanje pčelinjih društava, društva u ovom periodu dostižu svoj biološki maksimum, pa treba pristupiti umnožavanjanju tj.deljenju jakih pčelinjih zajednica, jer treba nadoknaditi zimske gubitke u prethodnom period… Nove zajednice treba formirati što pre, kako bi mogli iskoristiti preostalu pašu za svj razvoj I pripremili za zazimljavanje na nekih 7 do 8 ramova..
Posebno treba obratiti pažnju na negu poznijeg roja, jer bez prihrane medom i polenom rezultati razvitka neće biti vidljivi, a najbolje ga je naseliti na ramove sa satnim osnovama i prethodno dobro očistiti od varoe. Novoformiranim društvima najbolje je dodati mladu, sparenu maticu.
Preporučujemo da se uzimaju selekcionisane matice iz odgajivačkih centara koji se bave uzgojem naše domaće kranjske matice (Apis mellifera carnica). Imperativ je da se u Srbiji radi isključivo sa autohtonom rasom pčela (Alpis mellifera carnica), pa se moramo truditi da zbog pašnih uslova do maksimuma iskoristimo sva njena genetička svojstva, uz primenu modernih apitehničkih mera. Preporučujemo da se dodavanje matica izvrši pomoću specijalnog kaveza, uz obaveznu prihranu rastvorom sirupa u odnosu 1:1. U junu je prijem matica uglavnom bolji nego kasnije. Matica se može dodati jedan dan nakon uklanjanja stare.
Matice dobijene tihom smenom su visokokvalitetne samo pod uslovom da potiču od jakih zajednica sa dobrom maticom, koje su dve sezone za redom ostvarile natprosečan prinos.
Suzbijanje varoe je uobičajeno po oduzimanju bagremovog meda. Primenjuju se uglavnom biološke metode: ram građevnjak, formiranje rojeva, prekid legla na izvesno vreme… Od hemijskih sredstava najviše se koristi tretman mravljom kiselinom.
Na sreću livadska paša u južnim krajevima Srbije (Jablanički okrug, Vlasinsko jezero, Crna Trava i td.) nije ugrožena. Visoki prinosi na Vlasinskom jezeru se dobijaju od planinske maline (Rubus idaeus) koja je odlična medonoša, jer po 1 ha može dati do 250 kg meda, sa dnevnim unosom od 5 do 6 kg.
